Богородичин псалам, или псалам љубави

Богородичин псалам, или псалам љубави

Псалам 45 се може сматрати исповедањем срца о Христу, Његовој слави, Цркви и Његовој Божанској Мајци.

Христос се у овом псалму назива Царем, аутор Га велича речима чудесним по лепоти, снази осећања и вери.

Очигледно је да уста псалмисте тако слатко говоре из вишка дубоких осећања. Он не преноси ничије речи, не дели туђе искуство, већ говори о ономе што је доживео и лично увиђао. Речи изливају моћним током из његовог срца, испуњеног страхопоштовањем, љубављу, радошћу и дивљењем:

«Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: Дјело је моје за цара; језик је мој трска хитрога писара»

Даље, пред нама се појављује чудесна слика Долазећег Христа и о Његовој премоћи се каже: Он је најлепши и најдобриjи човек који је икада живео на земљи. Давид је, стварајући ове редове, био обасјан пламеном љубави Божије, надахнут Његовим Духом. Изгледа да позива све нас да му се придружимо, да уђемо у оваj ток.

За свакога је ово диван пример како душа треба да слави свог Творца, Његову светост, доброту и величину: непрестано и сваког часа.

Усхићење душе пред Богом треба да постане наше природно стање, и дивно је ако се испољава не само у молитви Свемогућем, већ и у међусобном општењу:

«Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довијека»

Псалам хвали силу, моћ и правду Христову, велича Његове победе и мудрост владавине:

«Припаши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красоту своју. И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса. Оштре су стријеле твоје; народи ће пасти под власт твоју; простријелиће срца непријатеља царевијех. Пријесто је твој, Боже, вјечан и непоколебљив; скиптар је царства твојега скиптар правичности. Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје»

Након слављења Христа као Цара, појављују се редови о царици:

«С десне ти стране стоји царица у офирском злату. Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега. И цару ће омиљети љепота твоја; јер је он Господ твој, и њему се поклони»

Речи о царици свети оци тумаче на различите начине: једни у њима виде пророчанство о Цркви, други овим редовима дају Богородичино тумачење.

Овде су присутна оба ова значења.

Многа пророчанства се тумаче на различите начине, али их то само обогаћује, чини дубљима, извлачи ван оквира личне перцепције. Дубина вере је неограничена, као и богопознање.

Лепота царице значи она исконска лепота која је првобитно дата људима на земљи, али је после пада изобличена и изгубљена. И само у Богородици виде цар лепоту нетакнуту грехом.

Поштовање Пресвете Богородице приближава нас Богу, ми више нисмо робови, него деца рода Божијег. Редовно читање овог псалма помаже у чишћењу срца од грешних спона, приближава га апсолутној доброти и лепоти и даје заступништво Пресвете Богородице.

Псалам се завршава подсећањем да је Христос једини пут ка светлости и спасењу, и Његово име ће бити сачувано заувек, све ће проћи, али Он је вечан, сећање на Њега је бескрајно:

«Учинићу да се не заборавља име твоје од кољена на кољено; потом ће те славити народи вавијек вијека».

Митрополит Антоније (Паканич)

pravlife.org