Опсесивне радње код деце: шта радити?

Слаже одећу по одређеном редоследу. Улази у собу, пазећи да не додирне довратник, иначе ће се, како мисли, догодити нешто лоше. Гризе нокте или пречесто понавља било какве радње… Како помоћи детету у борби против таквих опсесија? Разговарамо са стручњаком.
У скоро половини случајева, опсесивно-компулзивни поремећај (ОКП) почиње пре тринаесте године. Истовремено, велика већина деце, односно 90% случајева, „прераста“ своје опсесије. Али за преосталих 10% ОКП постаје са годинама све тежи.
Како не пропустити моменат? Клинички психолог Валериј Разуваев каже:
„Бива тешко на време уочити опсесивне мисли и ритуале код детета, јер деца имају тенденцију да их сакривају. Међутим, ако родитељи примете да њихов син или ћерка раде нешто чудно – на пример, стално дувају у руке или улазе у просторију на стриктно одређен начин, не придају увек посебан значај томе, сматрајући то само „глупирањем“. ”. Дете чак може да објасни зашто то ради. А родитељи баш и не разумеју шта у томе има лоше.
Само дете, тим пре, своје опсесивно стање не доживљава као проблем. Напротив, верује да су му ритуали заиста потребни, па покушај родитеља да интервенишу само погоршава ситуацију, изазивајући у њему иритацију, бес и агресију.
Тек са годинама, када компулзивне радње почну да ометају његову нормалну комуникацију са вршњацима или учењем, родитељи траже квалификовану помоћ. То се углавном дешава много касније него што би требало.
НАЈЧЕШЋЕ КОМПУЛЗИЈЕ КОД ДЕЦЕ
 провера ствари, ручки, брава, славина, врата
 вишеструко понављање једноставних радњи
 прање руку са или без разлога;
 туширање сат или више;
 тапкање ногама; зализивање;
 померање предмета;
 специфично облачење одеће, везивање и одвезивање пертли;.
 ходање на начин како се не би дотакли нечег сасвим небитног;
 при ходању прекорачавање плочица или пукотина на тротоару;
 враћање и поновно пролажење неког сегмент пута, без видљивог разлога.
Немогуће је навести све присилне радње, јер их је превише. Понекад је то нешто обично и, на први поглед, природно, а понекад, напротив, необично, несхватљиво па чак и апсурдно.
У сваком случају, компулзија се може идентификовати по карактеристичним „симптомима“: ако детету одвратите пажњу од понављања радње или покушате да је забраните, оно ће се бринути, постаће хировито и… и даље ће наставити да ради оно што му је потребно.
Међутим, не може се свако необично понашање протумачити као компулзивно – понекад је то само ритуал којим се дете умирује. Ако се дете откаже од ритуала или га прекине, осећаће анксиозност или тешку нелагоду. Питајте своје дете зашто ради одређене ствари. Ако одговори: „Не знам, али сам тако мирнији“ или „Да се ​​нешто лоше не догоди“, онда то и јесте највероватније ритуал.
Разликовати безопасан ритуал од компулзије може бити веома тешко, тако да класификовање сличних радњи детета не би требало да ради сам родитељ, већ специјалиста.
ПРЕПОРУКЕ ЗА РОДИТЕЉЕ
„Ако сумњате на знаке ОКП код детета, не плашите се, објашњава Валериј Разуваев. ОКП је одувек класификован као неуроза, што значи да је овај поремећај реверзибилан и излечив. Штавише, усуђујем се да кажем да се ОКП код деце лечи ефикасније и брже него код одраслих. То јест, прогноза је веома повољна ако се нисте бавили само-лечењем, већ сте тражили специјализовану помоћ.“
Пре него што контактирате специјалисте, препоручљиво је да се не мешате у компулзивно понашање деце и адолесцената. Ако забраните вршење чудних радњи, ако грдите или кажњавате дете, то може само повећати његово осећање анксиозности. Оно ће бити још жељније да изврши компулзију или ће изабрати неке друге активности које се понављају.
Специјалиста ће изградити вашу линију понашања на основу индивидуалних карактеристика детета и породичног система
Понекад деца могу укључити рођаке у компулзивне радње. На пример, једна десетогодишња девојчица је захтевала од родитеља да је доведу у кревет пре спавања, ставе је испред кревета у одређени положај, ухвате је за њен десни лакат и повуку га 3 пута. Тек тада би одлазила у кревет. Друга девојка је правила скандал ако би мама, чистећи свој стол, поставила ствари на погрешан начин.
Дете може захтевати да тањири и прибор за јело леже у строго дефинисаном редоследу. Или да одбија да пере руке док притисак воде на славини у буде савршен.
Испуњавајући упутства детета, родитељи само подржавају опсесије. Да би се ситуација променила, потребно је саботирати захтеве детета, а у неким случајевима и отворено им се супротставити. Али шта тачно и како то учинити треба да одреди специјалиста.
ЧУТИ ОДГОВОР И СМИРИТИ СЕ
Често узнемирена и сумњичава деца покушавају да добију одобрење родитеља за своје поступке или у вези неких околности које су с њима повезане. Они то раде уз помоћ питања: „Да ли сам добро опрао зубе…?“, „Да ли сам правилно завезао пертле…?“, „Нећу се отровати овом храном…?“ , „Видим ли добро…?”, „Да ли ми је глава на месту…?
Таква питања не треба увек сматрати симптомима ОКП, јер дете можда заиста не зна одговор на њих. Они су узроковани повећаним нивоом анксиозности у следећим случајевима:
 Ако се односе на предмет или радњу са којима се дете већ сретало. На пример, јело које је већ много пута јео сада му се одједном учинило опасним.
 Већ сте одговорили на питање, а дете наставља да пита. То значи да сврха захтева није да се добију потребне информације, већ да се затвори потреба за уверавањем.
Сваки ваш аргумент који побија његове сумње умирује дете, али само на кратко, буквално до следећег напада анксиозности. Процес убеђивања постаје константан и почиње да нервира родитеље. Како треба поступити у таквој ситуацији?
 Одговарајте на питање користећи следећу конструкцију: „Шта ти (сам) мислиш?“
 У даљем дијалогу потребно је изборити се да дете само донесе одлуку, а ви само да одобрите (или не). На овај или онај начин, то ће бити његов покушај одговора, а не ваш.
 Не улазите у дуге расправе у вези сумњи, не покушавајте да објасните исправност или неисправност одлуке детета. Оно је поставило питање да би одбило уверење, а не информацију. Ваш задатак је да вратите детету способност да самостално доноси одлуке, што ће му помоћи да буде мање анксиозно.
Аутор Валериј Разувајев је клинички психолог, специјалиста за анксиозно-фобичне, опсесивно-компулзивне поремећаје. Аутор књиге „Превари свој мозак”, о опсесивно-компулзивном поремећају код деце и одраслих. Аутор курса за обуку стручњака за рад са ОКП.

poznajsebe.wordpress.com