Узрок прелести је поверење у себе

Сви људи се налазе у извесном стању прелести која проистиче из њиховог поверења у себе саме. Ми смо врло склони томе, јер свака самоообмана ласка нашем самомњењу, частољубљу и гордости.
Кушач се ослања на ово стање самообмане, труди се да нас завара, усталасава наше страсти, распаљује славољубље и похлепу и покушава да нас покрене на задовољење свега овога.
Прелест делује најпре на наш ум; без противљења прихваћена, она изопачује ток наших мисли и покрете срца, узима целога човека под своје и шири се на сву нашу делатност.
Прелест прети свакоме који се труди да стекне врлине, нарочито када се ради о највишој међу њима – молитви. Јер демон овде примењује сваку лукавост да би ревнитеље ухватио у своје мреже. Прелести најчешће падају у плен они молитвеници који, верујући у себе, жуде да што пре достигну што више степене молитве. Уместо да стоје у смирењу пред Богом и да се труде у вршењу Његових заповести, они употребом спољашње технике и стреме ка духовним доживљајима. Међутим, једино будна пажња, срдачно покајање и смирење, чине основу и циљ молитве.

Св. Јован Лествичник