Како утврдити присуство гордости у души?

Често ми, као и сваком свештенику, долазе људи на исповест који кажу да немају великих грехова, сматрају себе не баш грешнима, за разлику од других.
Покушавате да објасните особи да је то гордост, наводите пример приче о царинику и фарисеју, друге примере, али је врло тешко помоћи некоме ко је заслепљен гордошћу да препозна своје грехе и престане да осуђује друге.
Да би таквог човека уразумила, Божја промисао му шаље разне туге.
Горда особа, да би познала себе и избегла потпуну духовну смрт, понекад мора да поднесе многа понижења и увреде, да падне у гнусне телесне грехе, да се осрамоти, да трпи неуспехе и разочарања.
И обрнуто, ослободивши се гордости, можемо избећи многе невоље и туге.

По којим знацима се може утврдити присуство гордости у души?

Ако сам осетљив, сумњичав, тешко подносим увреде, душа ме боли од неправедних опаски, изговарам, сећам се зла и осуђујем друге; ако ми је тешко да тражим опроштај и попустим другима чак и у ситницама; ако имам навику да прекидам разговор и пречесто користим заменицу у првом лицу, из било ког разлога изражавати своје коментаре, разоткривати туђе грехе и мане, давати савете чак и када их не траже, а ја не слушам нити тражим савете, не поштујем мишљења других, онда нема сумње - гордост седи дубоко и чврсто у мојој души.
У почетној и средњој фази, гордост је обично у комбинацији са сујетом, и из ове комбинације произилази брига о туђем мишљењу о мени, страх да ће други открити моје недостатке и слабости, тражење похвала и награда, што је изузетно пријатно, али погубно.

Протојереј Јевгениј Пејков