Да ли је тачно да хришћанин не треба да буде везан за овоземаљски живот?

Питање: 

На беседи сам чуо речи да хришћанин треба да тежи Царству Небеском и да се мање заноси свим земаљским, не везује се ни за шта. Да ли је тако?

Одговор: 

Саме по себи, ове речи су, наравно, потпуно истините. Друго је питање како их сагледати.

Мислим да се оваква слика овде може узети као помоћно средство. Има, на пример, филмова који су озбиљни и дубоки. А ту су и цртани за децу. А ако замолите дете да гледа озбиљан сложен филм, биће му досадно и неће разумети апсолутно ништа. Јер још ниjе сазрео. А одрасла особа другачије гледа цртаће и понекад их гледа чак и више од деце.

Царство небеско можете упоредити са дубоким стварним филмом који дотиче и значења и емоције, пуноћу одрасле личности. А цртани је као наш обичан овоземаљски живот. Зрео хришћанин је већ окусио неке од благодати Царства Небеског, колико је то могуће овде на земљи, кроз Цркву, кроз учешће у Светим Тајнама, кроз молитву, кроз заједницу са Богом. И за такву особу ће све изгледати дубоко и стварно. А земаљска добра су нешто мало и безначајно. То јест, он се неће присиљавати да се одрекне земаљских добара, за њега ће једноставно изгубити своју привлачност.

А с друге стране, он ће у земаљском животу и његовим благодатима наћи онај смисао који он сам раније није видео и који не виде они људи који нису дошли у додир са Царством Небеским. То јест, за њихов ниво духовне зрелости сасвим је прикладан једноставан земаљски живот, али за особу која је окусила нешто дубоко и тајанствено, то више није довољно. И стога, одбацивање неких земаљских ствари настаје само од себе, као природни наставак духовног развоја.

Сам по себи земаљски живот није нешто лоше, јер је Богом дат. И све што имамо овде на земљи такође нам је дато од Господа. Зато је овде важно да када упознате Царство Небеско, научите да цените земаљски живот као и истински као дар Божији.

Свештеник Александар Ситников

 pravmir-ru