Гледај у своје срце и брини се да исповедаш своје грехе, а не туђе

Гледај у своје срце и брини се да исповедаш своје грехе своме духовнику, а не туђе. Чедо моје, у тихим дубинама срца твога, чујеш ли глас савести? Тај глас је дат од Господа, да те позове на покајање, да те води ка исправљању, ка преображају душе.
Не дозволи, чедо моје, да тај дар ;дар самопознања и смирења буде замењен радозналошћу о туђим слабостима. Наша је дужност, у присуству Божијем, да се осврнемо на своје грехе, да своје недостатке изложимо пред духовником, а не грехе и мане других. 
Јер судити о другима и гледати у њихову немоћ само одвлачи срце од истинског смирења и преображаја.
Када се осврнемо на себе, када дубоко и искрено прегледамо своју душу, у тишини исповести пред духовником, тада Господ милосрдно гледа на нас. 
Јер исповест није само размена речи, већ свети тренутак када душа предаје своје терете Христу, остављајући за собом старог човека и проналазећи ново, обновљено биће.
Чедо моје, ако се загледаш у себе, ако потражиш корен својих слабости, наћи ћеш извор покајања који очишћује. 
Али ако поглед усмериш ка другима, душа ти постаје хладна, одвојена од светлости коју Господ излива на искрене и смирене.
Не испитуј животе других, већ својом исповешћу тражи милост, и знај да те твој духовник води путем спасења, да те прима као блудног сина који се враћа оцу.
Тешко је, чедо, погледати у своје недостатке, али само такав поглед даје праву слободу. 
Грехови који нас муче, истискују се исповешћу, као што тама бежи пред светлошћу. Али само када су наши, искрени, и у пуној спремности да се исправимо, они добијају ослобођење од Божије благодати.
Живи тако, чедо моје, да твоја душа буде посвећена свом спасењу, а не посматрању туђег пута. 
И у томе налази истински мир и светлост, знајући да Господ узима све твоје бреме када га у смирењу предаш пред Његовим олтаром.
Чедо моје, буди опрезан да не залуташ у искушење које те наводи да судиш о греховима ближњих, већ се пре свега осврни на своје срце и своје прегрешење. 
У овом свету, где је светлост истине ретка, једино они који су рукоположени благодаћу Светога Духа имају право и моћ да руководе душе ка спасењу. 
Само православни свештеници, као пастири који стоје пред олтаром Господњим, носе благодат руковођења и пред Богом примају одговорност за душе поверених им чеда.
Мирјани, чедо моје, нису позвани да управљају или саветују своју браћу и сестре као да имају благодат руковођења и то је света дужност само свештеника и духовника. 
Када мирјанин скреће пажњу са свог спасења и тражи недостатке код ближњих, он постаје као слепац који покушава да води друге слепце, губећи сам пут ка светлости. 
Такав поступак није само бесплодан, већ и опасан, јер одваја срце од смирења и истинског покајања.
Исповедање и савет треба тражити од онога ко носи руке положене благодаћу и ко служи у светом достојанству, а не од некога ко је на истом путу искушења као и ти сам. 
Пастир, коме је Бог поверио благодат руковођења, једини је позван да те води кроз трновите путеве искушења, према спасоносном циљу. 
Мирјанин не треба да преузима ту улогу на себе, јер тиме нарушава Божији поредак и удаљава се од свога истинског задатка: да брине о сопственом спасењу у смирењу и послушности.
Брини се, чедо, о својој души, о свом греху, о свом спасењу. 
Немој заборавити да је савет који добијеш од свештеника као путоказ, освећен Духом Светим, који ти показује како да пронађеш благодат и како да, кроз искрену исповест и покајање, уђеш у светлост. 
Мирјанин који тражи спасење у смирењу, и који исповеда своје слабости своме духовнику, наћи ће благодат и укрепљење, као дрво које расте поред воде живе.
Сваки корак који учиниш у смеру послушности свом духовнику приближава те Царству Небеском. 
И знај, чедо моје, да је послушност свештенству истовремено и поштовање Божије воље, којом је одређено да пастири воде стадо, а не обрнуто.
Смирено подноси своје бреме, исповедај своје грехе, и буди уверен да ће те рука свештеника у којој је благодат Светог Духа , водити до врлине и светлости. 
Јер само тако ће твоја душа процветати у радости спасења, и само тако ћеш постати истински члан Цркве, испуњен Духом и благодаћу.
С љубављу у Христу,

Свештеник Александар Радуновић

facebook.com