Јунак живота је онај који наставља да се бори

Треба нешто да знаш. Не дивим се твом савршенству, већ твојој упорности да живиш против свих и свега. Дивим ти се јер, иако би имао хиљаду разлога да постанеш жртва, одлучио си да будеш херој суочен са својом битком постојања. Стао си изнад својих рана и храбро гледао у њихове крваве литице.

Ништа ти није дато, а ипак си тражио оно што си веровао да заслужујеш и за шта треба да живиш.

Ми дефинишемо своју вредност. Налазимо је у лепоти која постоји у нама, у Богу и светлости коју носимо, у вечности коју заслужујемо.

Један пријатељски савет -  ако је могуће, никада не дозволите никоме да оцењује вашу вредност, јер, верујте ми, бићете разочарани.

Дивим ти се не зато што ниси погрешио, ко то уоште може да тврди, већ зато што си и у својим грешкама био аутентичан, искрен и поштен. Спреман за учење, слушање и промене. Све си видео као прилику да растеш, а не да се кријеш. Свака препрека је прилика, а не казна.

Јунак живота није онај ко не зна за тешкоће, тако нешто би било глупо и погубно, већ онај ко, знајући колико је живот тежак, наставља да се бори оружјем осмеха и наде. Пред опасношћу да будемо повређени не смемо се сакривати.

Сећам се речи чувеног грчког сликара, који је једног тешког зимског јутра, иако већ доста стар, одлучио да иде у шетњу. Обукао је капут и отворивши врата куће, зачуо је глас госпође која му је помагала у кућним пословима: „Господине, куда ћете? Хладно је, умрећете. Сликар је гледајући је у очи одговорио: „Значи ли то да не треба да живим да не бих умро?“

 о. Пападопулос

facebook.com/p.libyos