Емоционална преосетљивост

За неке људе, посебно за неку децу и неке жене, а мање за мушкарце, важи да су „веома емотивни” или да су „преосетљиви”, а све због тога што на неке ситнице реагују снажним осећањима.

Да ли заиста нека ситница има моћ да побуди нечије осећање? Главни постулат психологије емоција јесте да људи доживљавају осећања само онда када они сами нешто процењују као важно.

Према томе, када особа реагује на нешто што други оцењују као ситницу, јасно је да то за њу није никаква ситница, већ је „крупница”.

Суштина процеса настајања емоционалних одговора јесте у томе да људи не реагују на појаве, догађаје или стимулусе као такве, већ да реагују на оно значење и онај значај који им приписују. Процес оцењивања стимулуса има две фазе: прво се опаженом приписује неко значење, а затим се том значењу приписује нека важност. Другим речима, након што особа одговори на питање: „Шта значи то што примећујем?”, она одговара на следеће питање: „Ако то значи то и то, колико је то важно?” Ако је оцењено као важно, особа доживљава неку емоцију.

Због тога би проблему претеране емоционалности, било у смислу претеране учесталости било у смислу претераног интензитета, требало приступати на нивоу приписивања значења и важности. Емоционална реакција је само последица чињенице да особа неком стимулусу, којег други процењују као ситницу, приписује друкчије значење и важност.

У комуникацији важи правило да сваки пут када неко реагује емоцијом на неки наш поступак, он нам у ствари поручује да му је наш поступак важан – и онда када је нама неважан.

Ево неколико свакодневних примера. Муж који је тражио да се ништа не дира на његовом радном столу реагује снажном љутњом сваки пут када примети неку промену, па макар то било и друкчији положај оловке. Оно што је за друге ситница, за њега је непоштовање. Исто тако непоштовање доживљава и љутита жена чији је муж заборавио да склони прљаве чарапе са пода.

Често због различитог „читања” поступака настаје свађа јер док се једна особа љути због нечега, друга се љути на њу зато што се она неоправдано љути због ситнице.

Када су деца емотивно преосетљива, најчешће је због тога што у разноразним поступцима других људи виде доказ да нису вољена, због чега често реагују тугом и плачем.

Када неко реагује преосетљиво, није довољно тврдити да то чини због ситнице, јер на тај начин отписујемо и осећања и начин на који та особа тумачи стварност. Далеко је примереније заузети емпатијску позицију и сазнати и разумети како особа тумачи дату ситницу. Ако је заиста реч о погрешном приписивању значења и значаја, тада је потребно нудити исправније тумачење догађаја на који је особа реаговала. 

Зоран Миливојевић

политика.рс