Величанствене речи Моме Капора о Хиландару

На овом месту схватиш да УСПЕХ, НОВАЦ, СЛАВА ништа не вреде… Наше је само оно што дамо другима!
Велики српски књижевник и сликар Момо Kапор о посети Хиландару писао је са великим одушевљењем, сматрајући га идеалним местом за једног писца, који такву врсту аскезе и монаштва обавља увек када пише књигу.
Путовање на Хиландар се не планира – једноставно вас нешто позове и ви осетите да морате да одете тамо. Велика лекција коју сам добио у животу је лекција из Хиландара. Kад одеш тамо и останеш неко време, вратиш се потпуно ослобођен сујете.
Једноставно схватиш да си нико и ништа и да је то фантастично и да све те глупости којима си робовао, успех, новац, слава, да то све не вреди ништа. То је такво место где се за време ноћног бдења појављују сви мртви и сви живи и ти се ослобађаш терета овог света, приближаваш се највишем степену духовности и изгледа ти бесмислена реченица коју си дотад употребљавао: „Идемо на то и то место, тамо се добро једе“.
Не пада ти више на памет да се нервираш што ниси добио неку награду, изгледаш самом себи бедан када се сетиш да си се нервирао што ниси заступљен у некој антологији, што те нису негде позвали, а ја никуд и не идем углавном.
Хиландар је место где је време стало. Оно тамо ништа не значи. У њему су у сваком тренутку сви живи и сви мртви. У разговору са калуђерима, мало-мало, па неко помене оца Саву који је рекао да сада треба радити ово или оно. Питао сам ко је отац Сава, кога тако често помињу. Погледали су ме у чуду: „Свети Сава!“, одговорише у глас, као да се то подразумева.
Он је тамо непрекидно, као да је жив, само мало одсутан, као да је отишао на метох у Kакову код Јерисоса, па ће да се врати. У таквом духовном стању, које прожима живот у Хиландару, човек може да остане само један дан, ноћ или читаву годину, или као неки од монаха и пуних четрдесет, тек, ходочасник ће постати бољи човек.

facebook.com