Радост је апсолутна суштина
Извор лажне религије је неспособност са се радујемо или можда пре одбијање да се радујемо, док је радост апсолутна суштина јер је, ван сваке сумње, постоји, а да се при томе не радује. Страх Божији и смирење су једино здрави када су повезани са том радошћу, и само тада су истинити и плодоносни. Ван те радости добијау демонски карактер и постају најдубље изопачење било каквог религијског искуства, религија страха, религија лажног смирења, религија кривице, све су то искушења и замке- врло снажне и то не само у свету већ и у Цркви. Религиозни људи врло често гаје неку сумњичавост према радости.
Први и основни извор свега је "радује се душа моја у Господу..." Страх од греха не спасава од греха, Радост у Господу спасава. Осећај кривице и морализам не ослобађају од света и његових искушења. Радост је темељ слободе на који смо позвани да станемо. Где како и када је ово постало искривљено и монотоно у Хришћанству? Или заправо где када и зашто су Хришћани постали глуви за радост? Како, када и зашто је Црква уместо да ослобађа људе који пате, почела садистички да их застрашује.
А. Шмеман
facebook.com/schmemanns
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
