Старац Давид дионисијатски (1890-1983)
Света Гора је рај на земљи који је под заштитом наше Владичице Пресвете Богородице. Тамо сам провео педесет година у покајању и молитви, а Света Гора није никада престала и никада неће престати да буде плодна земља која рађа светитеље. Свети Силуан Атонски, Сава, Јосиф Исихаста, Пајсије Атонски, и од скоро познати Порфирије Кавсокаливитис су само неки од примера светитеља из нашег времена.
А што се мене тиче, ја сам био одређен да пишем о животима три велике савремене личности: о мом духовном оцу Харалампију Дионисијатском, оцу Арсенију Отшелнику, и Србину оцу Ђорђу Витковићу (познатом као Бранко). Такође сам писао укратко о великим личностима као што су били старац Гаврило и старац Теоклит, обојица из манастира Дионисијат, као и о старцу Јосифу који је обновио велики Свети Ватопедски Манастир. Такође сам био задужен да напишем о великим оцима Манастира Дионисијат са којима сам делио монашки живот.
Монах Давид, чије је световно име било Димос Флорос, постао је монах тек у зрелим годинама, иако је желео од детињства да буде монах. На жалост, његови родитељи су га натерали да се ожени скромном девојком из села. Тако да је живео у браку и имао двоје деце.
Један разлог што је ипак урадио како му родитељи кажу је то што су његови родитељи били Хришћани и што је од њих наследио све добре особине. Били су часни грађани, побожни, испуњавали су заповести Господње детаљно, одлазили су у Цркву редовно, исповедали се, постили, давали милостињу, нису узимали интерес за оно што су позајмљивали другима, и причешћивали су се. Изнад свега имали су љубав у Христу што су и преносили својој деци. Још од детињства је научио како да се моли непрестано, тако да је врло рано добио дар да види високе положаје Светих Анђела који славе Бога и силазе и узлећу на небо.
Није било могуће да благодат коју је стицао молитвом буде не примећена од стране злих духова, који су били благодаћу молитве спаљивани. Често су му се јављали и плашили га, да би престао да их огњем благодати молитве пржи. Али у својој једноставности он их је још више пржио умножавајући благодат молитвом у Име Христово и Пресвете Богородице и силом Пречасног и Свесветог Крста. Говорио је да би волео да и ми можемо да видимо како проклети зли духови дрхте од страха и постају дим када се прекрстимо и када призовемо Пресвету Богородицу.
Промислом Божијим његова супруга је била часна и побожна. Млади Димос, како му је било име тада, јој је одмах рекао да је био присиљен да се ожени, а оно што је желео, па макар то било и касније је да постане монах. Његова супруга се сложила. Тако да је на то подсетио своју супругу чим су им деца ступила у бракове, а она је поштовала његову одлуку да постане монах и дала је своју сагласност.
Духовни ратник није губио ни мало времена. Одмах је отишао у Свети Манастир Дионисијат, иако је прво био једно време у Манастиру Григоријат. Убрзо је отишао код познатог и искусног Старца Гаврила, коме је отворио своје срце. А мудри Игуман је хтео да види прво да ли Димос у својим годинама и у браку до сада може да се навикне на тежак монашки живот, поготово у стриктним манастирима Свете Горе. Када је Игуман увидео да је Димос као Свети Павле (Прости-Једноставни) рекао му је да увиђа да може да буде монах али да мора прво нешто да уради. А то је да оде у своје село и да донесе писмену сагласност своје сурпруге у којој му она дозвољава да постане монах.
Димос рече Игуману да се она већ сложила и да не жели никада да напусти Свету Гору. А Игуман му одговори да ако жели да остане на Светој Гори мора да донесе писмену сагласност своје супруге. Пошто је морао, отишао је. Стигао је у своје село и добио писмену сагласност своје супруге. Након једног дана, одмах се вратио на Свету Гору и одлучио чврсто да је никада не напустио ма шта год да се деси.
Монах Јосиф Дионисијатски
pemptousia.com
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
