Предајући се Божанској љубави, верујем да ће ми искушења бити од велике користи. Искушења воде ка савршенству; ниједан човек који није издржао искушења није достојан награде; ниједан човек који није познао патњу није био уздигнут и није крочио на лествице врлина које воде ка Небу. За оне који воле Господа, искушења постају вежбе које тренирају душу у мудрости. Хришћанство је истинска мудрост, коју је хришћанин позван да позна, и ниједан човек, а да није постао мудар, није се приближио одређеној мери савршенства без мудрости. Хришћани морају постати мудри да би били савршени, као што Господ жели. Ако су искушења неопходна за мудар став према свету, а мудрост води ка хришћанском савршенству, онда су искушења неопходна.
Искушења која уче мудрости такође уче стрпљењу, сестри мудрости. Стога, мудар човек није нестрпљив, а нестрпљив човек није мудар. Искушења испитују снагу врлина, испитују стрпљење, које води ка спасењу; уз његову помоћ, мудар хришћанин не само да не подлеже злу, већ, ојачан у храбрости, све подноси са радошћу.
Искушења се дешавају са Божјим знањем, по Божјем допуштењу, да би се наши умови уздигли до савршенијег разумевања тајне живота. Онај ко није познао искушења, неће знати Истину. Искушења су очигледно сведочанство Божје љубави и Његовог саосећања према човеку, стога морамо бити захвални на њима. Слаба природа човека треба искушења да би се могла побољшати. Искушења отварају Светлост Истине духовном виду оних који љубе Бога и чине да виде не само оно што је близу, већ и оно што је далеко. Она нам омогућавају да разумемо не само оно што је разумљиво, већ и оно што је изнад разумевања, и дају не само разумевање, већ тачно знање, јер у савршенству постоји потпуно знање. Стога, пошто искушења воде до савршенства, она воде до свезнања, а свезнање даје савршенство. Стога је неопходно да прођемо кроз искушења ради савршенства.