Архиепископ Вениамин (Федченков) - Небо на земљи

„… Када једног недјељног дана дође вријеме да се врши служба, устаде један инок (монах) да као и увијек иде у цркву; али, авај, изруга се тада над њим ђаво, говорећи му кроз помисао: „Куда идеш? у цркву? а зашто? да није можда – да добијеш хљеба и вина? А казаће ти да је то Тијело и Крв Господа – тја, не извргавај себе руглу!“ Брат повјерова хуљењу ђавољем и не оде у цркву. Браћа га, пак, чекаху, јер бијаше такав обичај, да се не почиње молитва док се сви не искупе. С обзиром да га није било, одоше по њега, мислећи да им брат није можда занемоћао. Нашавши га у келији, питаше га зашто не иде у цркву. Он им, упркос стиду, призна: „Опростите ми, браћо; ја као и обично устах и припремах се да идем у цркву, али појави се помисао и рече ми да оно по шта идем да примим у цркви нису Тијело и Крв Христови, него обични хљеб и вино. И тако, ако хоћете да идем са вама, излијечите моју болесну мисао о св. Причешћу“. Они му, пак, казаше: „Устај, идеш са нама, а ми ћемо молити Бога да ти Он открије Божанствену силу која у Светој Цркви обитава“. Овај устаде и пође са браћом у цркву. Пошто су се много помолили Богу за брата, да му се јави сила Божанствених Тајни, почеше службу, а брата поставише насред цркве. И до краја службе он не престајаше сузама росити и облијевати лице своје. Послије службе питаше га: „Ако ти је открио нешто Бог, испричај нам, да и ми корист имамо“. Овај им, пак, плачући, поче казивати: „Када бијаше канон пјевања псалома, и када бијаше прочитано учење апостолско, и изађе ђакон да чита Јеванђеље, видјех како се отвори кров изнад глава наших, и небо се виђаше скроз, и свака ријеч Јеванђеља бијаше као пламен и успињаше се на небеса. А када се заврши свето Јеванђеље и изађоше свештеници из одаја, држећи Светих Тајни Причешће, видјех како се опет отварају небеса, и силажаше огањ, и са огњем множина светих анђела, и међу њима два чудесна лица чија љепота бијаше просто неописива. И сијаху, као муње, и међу њима бијаше мали Отрок (дијете, новорођенче, младенац). И свети анђели стадоше око Свете Трпезе, и два лица стајаху над њом, и Отрок бијаше између њих. А када бијаху окончане свете молитве и свештеници се приближише да раздробе хљеб Причешћа, видјех како два лица држе Младенца за руке и ноге, и узеше нож, и заклаше Га, и источише крв Његову у путир, и расјекоше Тијело Његово, и положише преко хљебове, и хљебови се претворише у Тијело. Када браћа бијаху приступали да приме св. Дарове, даваше им се Тијело, а када говораше они: „амин“ – претвараше се Оно у хљеб у рукама њиховим. Када и ја бијах приступио, мени бијаше дано Тијело, и ја Га стога не могадох окусити, зачу се глас: „Зашто не узимаш? Зар ниси то тражио?“ А ја рекох: „Милостив буди према мени, Господе! Тијело ја јести не могу!“ И би ми одговорено: „Када би човјек могао узимати тијело, тијело би му се и давало, као што си и сам видио, него пошто нико не може да једе месо, Господ је и уредио да се у причешћу узима хљеб. И тако, примаш ли ти са вјером оно што држиш у руци својој?“ И ја казах: „вјерујем, Господе“. А када казах ово, Тијело које држах у руци својој постаде хљеб и ja, поблагодаривши Бога, примих свету просфору.“ A кад се служба заврши и пођоше свештеници на мјеста своја, опет видјех Младенца међу двјема животињама, и када свештеници употријебише Свете Дарове, видјех како се опет отвори кров црквин и Божанствене Силе се вазнесоше на небеса“. Чувши ово, браћа се подсјетише Апостола који говораше: „Пасха наша, за нас у жртву би принесен Христос“. И у умиљењу пођоше у келије своје, прослављајући и хвалећи Бога, Који твори чудеса велика“.
 
из Древног Патерика
 

svetosavlje.org