Човек – инструмент у оркестру вечности

Филозоф Жан Фењо предложио је да се осмог дана сваког месеца обележава Међународни дан бесконачности. Према неким календарима, овај датум се и данас памти.
Симбол бесконачности је положена (преврнута) осмица. Према православном учењу, ми живимо у „седмом дану стварања“, док се „дан који нема краја“ у Цркви назива „осмим даном“. Може ли човек већ сада да додирне тајну тог дана? Мудраци кажу – може. Јер бесконачност продире у све што је ограничено, као што вечност постоји унутар времена.
Видети у пролазном оно непролазно – то је суштина духовног искуства.
Сваким својим делом, које има почетак и крај, човек испреда нит своје вечне радости или вечног бола. Живећи у времену, ми, често несвесно, цртамо обрисе своје вечности.
Умом и срцем – два пута познања
Све што је пролазно налази се у домену нашег ума, а оно што је вечно – у дубини нашег срца. Док живи само умом, човек је попут слепца који опипава пут у непознатом правцу. Али када у срцу пронађе своју везу са Богом, он више не види ништа друго осим Њега.
Мудар човек у свему препознаје Божије руке – једна му пружа радост, друга тугу. Тако Велики Грнчар обликује своје дело. Зато онај ко је мудар не противи се Божијем промислу, већ се смирено ослања на Онога који зна шта је за нас добро.
Сва наша бол и падови долазе од тога што се наша воља супротставља Божијој. Проблем је што и данас покушавамо да Бога разумемо само умом, а не срцем.
Од детињства нас је школски систем учио да све памтимо и понављамо, али искуство Светих Отаца говори да се благодат преноси од срца до срца, изван речи. Мудрост се не може научити напамет – она се прима духом.
Потребан нам је „пост срца“
Духовно искуство учи да другог пута у вечност нема, осим кроз сабирање ума у срцу. Тек тада можемо видети ствари онаквима какве јесу, а не онаквима каквима нам се чине.
Прича о музици вечности
Древна прича говори о човеку који је дуго тражио Истину. Једном је дошао до чудесног бунара који је одговарао на сва питања. „Иди у оближње село, и на раскршћу ћеш наћи одговор“, чуло се из дубине. Али на раскршћу је видео само продавце који су нудили разне комаде дрвета, метала и жице. Разочаран, отишао је.
Прошле су године. Једне ноћи чуо је прелепу музику – непознати свирач је на ситару изводио мелодију која је допирала до најдубљих слојева душе. Тада је схватио: у тој музици лежи одговор. Препознавши инструмент, увидео је да је направљен од истих оних делова које је некада видео на пијаци…
Тако је и наша судбина – састављена од наизглед случајних и неповезаних догађаја. Али кад се они повежу, постају пут ка вечности.
Наш живот је мелодија чије је ноте написао Сјајни Композитор. За свакога је она посебна. Али доћи ће тренутак када ће све те мелодије постати једна – у васељенском оркестру вечности, где ће свако имати своју партију. А сада је на нама да учимо да свирамо тако да не нарушимо велику хармонију бескрајне музике.

vaseljenska.net