Какву емоционалну регулацију преферирате у својим мрачним сатима...

Сви људи улазе у негативне и нездраве емоције...
Kвантитет и квалитет тих емоција свакако зависи од тога какве су им животне околности...
И од тога какви су они...
Али највећа разлика у томе какве ће животе људи имати на дуге стазе је у ствари у томе какву емоционалну регулацију преферирају у својим мрачним сатима...
Јер...
Емоције се могу регулисати и кантицом нутеле...и повраћањем...и флашом вињака...и разбијањем по кући...и кокаином...па дивљањем...и бенседином...па мраком...и жилетом...па болом...и рулетом...па пропашћу...и промискуитетом...па празнином...
И све те ствари савршено раде краткорочно...још мање више од Месопотомије...кад су их људи први пут открили...и навадили се...
И зато су вазда и популарне...и људи их се чврсто држе...и тешко одбацују кад се једном навуку...јер инстант задовољство је просто диван антидот за несрећу и бол...
Макар на кратко...
Прави проблем је у року трајања који нам тај лек може пружити...и последицама...које су обично дугорочне...
А прави пут за спас је вазда био исти...
Треба наћи један проверено делујући...и дугорочно користан начин емоционалне регулације...који нема погубних нус ефеката...коме ћемо се окретати када нам је баш тешко...
Ретко шта ће нам помоћи као то...
Јер отићи у теретану и подићи 2 тоне тегова заиста смирује душу...
Или излупати џак пола сата...
Или истрчати десет километара...
Или ставити неке добре слушалице и прошетати са краја на крај града...
Или се окупати у кади са оном миришљавом купком...мехурићима и свећама...
Или отићи до цркве па се помолити...
Или позвати најбољег пријатеља...
Или изнајмити једног у виду психотерапеута...
Или отићи у природу...
Или избинџовати неку серију која држи пажњу...
Или погледати филм који вас увек мотивише...
Или прочитати неку сјајну књигу која ће вас одвојити од суморне реалности...
Или одиграти неку игрицу која ће вам понудити бољу реалност...
Или поћи на пут...негде далеко...
Или уколико смо баш срећни...лећи у неко крило...код некога свог...који ће рећи..."биће то све ок...све ћемо ми то заједно"...и потом одвалити нешто и насмејати вас...на неки само њему знан начин...
Или шта год ви лично волите...
То може да буде и нека сасвим обична ситница...
Мене увек опушта и смирује прање аутомобила на оним самоуслужним перионицама на жетоне...
А моју колегиницу из ординације спа центар...сауна...масажа...и она разноразна женска улепшавања потом...
Што да не?
Време за себе...је време одузето од старења...болести и смрти...
Важно је да лек испуњава следеће критеријуме...
Да прија...
Да лечи...
Да одваја душу од муке...
Али можда и најважније...
ДА НЕ ШТЕТИ...
Јер неке ноћи једноставно морају проћи...
И биће их увек...
Једанпут месечно...
Ако смо најнормалнији људи на свету...
А пре једном недељно...
Ако смо сасвим обични...
Наше је да у тим ноћима не пропаднемо...
И да не порушимо оно што смо годинама мукотрпно градили...
Јер...
Иако увек када оперем ауто почне киша...
И после кише увек дође Сунце...
Важно је да и ми будемо присутни кад почне да свањава...
И да по могућству немамо тону порока...проблема...деструкције и лоших животних позиција на својим плећима...из којих се морамо вадити...
Па ћемо лако изградити свој живот...
Милиметар по милиметар...
Kада поново будемо били у форми...
Обожавам ону Мешину која каже да је "лакше наговорити људе на зло и мржњу него на добро и љубав. Зло је привлачно, и ближе је људској природи. За добро и љубав треба израсти, треба се помучити."
Слично је и са душевним здрављем...
И ту је човек просто дизајниран да лако пропадне...
Прави је успех не поћи тим силним Низбрдицама...које нам се непрестано нуде...
Већ понекад застати и одморити се када више не можемо...
Док не дођемо себи и не прикупимо поново снагу...
Па из петиних жила наставити узбрдо...
Све док не стигнемо тамо где смо и замислили...
На Пропланак са кога се пружа сасвим Чаробан Поглед...
И Место које нуди живот из кога је сасвим сулудо бежати...

facebook.com/drvladimirdjuric