Блаженство намењено само монасима?!

Ево новог одломка из наших библијских беседа. О једном од блаженстава које изазива највише коментара, тумачења, па и изговора. Шта значи бити чисти срцем? Да ли је ово блаженство само за монахе? Да ли је Исус у овој заповести људима дао само неки „идеал“ ка коме треба тежити или је у питању реални захтев, захтев који може да се оствари овде на земљи? Прочитајте све ово у светлу јединог истинског критеријума за разумевање речи Божије – светоотачког тумачења.

„Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети“ (Мт.5:8).

О овом блаженству су Свети Оци много писали. Уопште, циљ нашег подвига у Цркви, циљ свог нашег труда, поста, молитве, црквеног живота је управо очишћење срца. Свети Григорије Богослов објашњава на следећи начин и зашто је очишћење срца толико важно: „Човек који види Бога, самим тим у том гледању већ има све што се састоји у списку добара – бесконачни живот, вечну нетрулежност, бесмртно блаженство, царство без краја, непрекидно весеље, истинску светлост, духовну и сладосну храну, неприступну славу, непрестану радост и свако добро.“ У наше време људи под срцем у најпримитивнијем схватању подразумевају или мишићни орган који пумпа крв или неки центар емоција, нешто што многи сматрају да је непогрешиви водич и да га треба слушати, како се већ каже, „слушај своје срце“. Православна Црква има много дубље схватање.

Свети Јустин Ћелијски пише: „Господ је рекао: блажени чисти срцем. А зашто није рекао: блажени чисти умом, оком, савешћу, телом? Зато што Господ под срцем разуме васцелог човека, сву психофизичку природу његову. Срце је центар и жижа човечијег бића, човечије личности. Оно је извор свих мисли, свих осећања, свих жеља, свих дела. Ту истину о срцу човечијем Господ овако изражава: „Изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, лажна сведочанства, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље“ (Мк. 7:21-22; Мт. 15:19).

Често се за ову заповест, заповест о чувању срца од свих злих помисли могу чути различити коментари у смислу да је претерано строга или да просто није могућа за савременог човека. Свети Григорије Ниски говори да нама Бог није даровао заповести које није могуће испунити, заповести које превазилазе нашу природу. Јер како он говори, није заповедио да постану птице она бића која немају крила или да живе под водом створења којима је дао живот на копну. И из тога закључује да ако је закон за све остале у складу са њиховим силама, онда ни оно што нама људима Господ заповеда у Јеванђељу није нешто што не можемо достићи.

Свети Филарет Московски наставља ову мисао светог Григорија и каже: „Како је строго!, рећи ће они који уопште не желе да се прихвате труда очишћења наше унутрашњости. Како је тешко!, рећи ће и они који су и осетили унеколико овај труд. Строго или не, захтев да се одрекнемо свих злих помисли је – ту. Нисмо ми ову заповест измислили, нисмо је ми поставили за услов да бисмо видели Бога и насладили се Божанским блаженством, већ Онај Који је рекао: „блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“. … Што се тиче труда са којим је сједињено унутрашње очишћење, не спорим да је то тешко; и чак ако би га ко назвао немогућим, не бих оспоравао ни то. Међутим, тешкоћа се решава, немогућност нестаје чим додамо веру речима Логоса Који је створио све ни из чега: „Што је људима немогуће Богу је могуће“ (Лк. 18:27). Уз помоћ благодати Божије није тешко замрзети зле помисли које су за човека који није изгубио савест по самој природи мрске и одвратне“. Као што видимо, свети Филарет јасно објашњава духовни закон који се огледа у животима Светих људи. Они су уложили сав свој труд, али је благодат Божија учинила да испуне заповести, стекну чисто срце и још у овом животу се уздигну до боговиђења…

tvrdjavaistine.wordpress.com