Напукли молитвени дијалози...

 Ви кажете Богу „Где си мој Боже, ја сам изгубљен“ а Он ти каже „Ја сам поред тебе“. „Да, али не видим те“, одговараш. „Да ме не би изгубио... не видиш ме да би ме увек тражио... Али ја сам ту...“ "Где, Господе?" „Са тобом, поред тебе. У твом болу, у твоме страдању, у твоме крсту...“. "И шта радиш ?" „Држим те, подржавам те, јачам те, радим унутар  тебе да учиш, да знаш, да растеш, да се развијаш, да будеш спасен…“ "Али, боли ме..." "Знам. Зато сам разапет. Твој бол је мој Крст, али гле, десило се Васкрсење...» „Могу ли да избегнем бол, Господе?“ "Још не. Али то неће трајати дуго. Нећеш увек бити у боловима. Свануће без обзира колико касно било...“. "Боже , повређујеш ме... Да ли је то оно што желиш, да будем повређен...?" „Не, наравно. Створио сам те за радост и живот, а не за смрт. Твоји избори, твоје и туђе грешке, грех и зло, уносе бол у твој живот. Али не бој се, ја сам ту.. .Никада те нећу оставити, а ти треба да знаш још нешто, да без овог искушења ти не би тражио мене, заборавио би ме. Зато ме тражиш, јер те боли.Ја тебе желим Вечно... »

Немојте бити разочарани, нећете бити у боловима заувек. Свети старац Емилијан Симонопетријски каже: „Када се молим и имам своје проблеме, своје борбе, када видим да дани и ноћи пролазе, а ја не чиним ништа, дај ми до знања да сам окренут ка истоку. Дај ми да схватим да је све Бог, да је то нешто што ће се одрећи свог постојања у присуству Христа... Дај ми да схватим да сада морам да живим свој крст, своју таму, да бих живео светлост... Дакле, сваки проблем, свака патња, свака тешкоћа у мојој молитви је предуслов, предвиђање... Ја живим своју тешкоћу, своју таму, али оне су управо моје ја, моје свануће непосредно пре доласка светлости дана... »

 о.Х. Пападопулос

facebook.com