О смислу бола и патње у новом броју Бесребреника

Јереј  Душан Ђаковић пише о парадоксу хришћанског загрљаја бола. Његово теолошко осмишљавање бола почива на вери у Васкрслог Христа – Исцелитеља и Спаситеља. „Као потпуни човек, Бог Логос проживљава и прихвата бол“, он пише и закључује да смо кроз Христов бол спасени као боголика и целовита бића. Протонамесник Немања Мрђеновић пише о служби свештеника у болници, износећи како историјске занимљивости о сродности ове две службе, тако и савремена истраживања о потреби свештеника у болници. Доктор Раде Седларевић анализира бол из медицинске перспективе, његово порекло, последице, могућности лечења. Др Ивица Живковић нам приближава хришћански смисао бола и патње, истичући поверење у Бога и Његов Промисао. Др Александра Милутиновић, шеф Одсека онкологије са палијативном негом и дневном болницом открива свакодневне животне борбе медицинског особља, као и њихове мотиве за племенит и тежак позив. Др Иван Поповић истиче да добар лекар мора да буде добар човек, а протонамесник Драган Поповић пише о еутаназији и болу. Др Владимир Кривошејев нам приближава чињенице о епидемији тифуса 1915. и о многобројним жртвама лекарима, медицинском особљу Ваљева у Првом светском рату који су положили животе лечећи и српске и аустроугарске војнике. Теолог Марко Радаковић дотакао се модерне "идеологије среће" и проблема прихватања и суочавања са болести. 

И ово није све, у часопису је још мноштво занимљивих чланакâ. Сматрам да својом темом и садржином „Бесребреник“ заслужује пажњу читалаштва. О  болу је потребно и неопходно далеко више и чешће да говоримо, тиме да осмишљавамо патњу и усмеравамо оне који се с њом сусрећу, да бисмо сви били утешени у Васкрслом Христу.

Линк о предавању на тему болести овде