
Многи верници ће се сложити са мном да је најтеже за новог обраћеника да се носи са жељом да своје ближње и драге што пре приведе вери. Својевремено сам и ја морао да прођем кроз ово. Многи пријатељи и познаници, са врло ретким изузецима, прво су ми показивали прсте које су увртали на слепоочницама, а затим су почели да ме избегавају. Исто се догодило и са већином мојих рођака, док су се родитељи снисходљиво односили према мојим „хировима и маштаријама“, а да притом нису пропустили прилику да кажу нешто попут: „Престани да правиш глупости и запосли се!“
Мој отац, који се читавог живота називао комунистом и атеистом, једном је рекао: „Мораш бити будала да би постао свештеник, Дима. Знаш да нема Бога.