Саша Маринковић: Пристаниште
Све бриге што ме (те) тиште, и незадовољства што у човеку вриште. Верујте ми да се ниште. Њен загрљај је… Ко склониште! Па ме узме ко дериште кад заплаче кад штогод за(иште) брод ношен ветров…
Све бриге што ме (те) тиште, и незадовољства што у човеку вриште. Верујте ми да се ниште. Њен загрљај је… Ко склониште! Па ме узме ко дериште кад заплаче кад штогод за(иште) брод ношен ветров…
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
