
Послушник
Ако се Света Гора сматра вртом Пресвете Богородице, онда се Свети Георгије назива чуваром овог врта. Светом Ђорђу су посвећенe саборне цркве манастира Зограф и Ксенофонт, а по Атосу су расуте бројне капеле и мала монашка здања – катизмате и келије, назване по Светом Победоносцу.
Једна од ових келија, о чијем се богатству причало и у којој су се подвизавала два стара монаха, била је под јурисдикцијом манастира Пантократора.
Једне ноћи, странци су покуцали на келију. Глас изнутра је питао ко је тамо и шта желе ноћу. Посетиоци су одговорили да су ходочасници и да траже преноћиште. Врата је отворио млади искушеник. Пред њим су била три човека који су желели да виде старешине. Искушеник их је одвео до гостопримнице и замолио их да сачекају.
Странци су сели и чекали. У келији је владала мртва тишина. Прошла су цела два сата у тешком чекању. Тада су пожелели да устану са својих места, али безуспешно: неко им је невидљивим оковима везао руке и ноге. У келији су се зачули крици. Монаси су се пробудили и ужаснути потрчали у гостопримницу, где су угледали странце како дивље вриште.
- Ко сте ви? Шта вам је потребно? Како сте ушли унутра? - Питали су монаси у недоумици.
„Ваш млади искушеник нас је пустио унутра!“
-Али, овде немамо искушеника!
Тада су „ходочасници” били принуђени да открију истину: испоставља се да је један од њих био чувени разбојник Стаматис, који је опљачкао цело полуострво Халкидики и Атос. Заједно са двојицом пријатеља, Стаматис је одлучио да им опљачка келију, јер је знао да ту живе два немоћна стара монаха. Претварајући се да су ходочасници, хтели су да уђу у келију, побију старешине и почине пљачку. И све би ишло по плану, да није овог искушеника! Ко је био тај