
Старац Исихије је био добрано већ у позним годинама и знао је да све чешће и чешће седи иза манастира и да прича са људима, посебно са децом, до касно у ноћ. Радовали су га такви сусрети, био је већ и превише стар за путовања те је волео да му људи долазе. Седео би као као дете на клупици, са испруженим ногама испред себе, јер благодат Духа Светог и чини да будемо као деца, а код духовних и просвећених стараца се то могло најбоље осетити, а такви сусрети су били пуни смеха и небеске радости. После једне такве вечери, седећи на клупи, позвао ме је к себи: ,,Открићу ти оно што је мени Господ открио у молитви о тајни звери и задњим временима, да кад дође време, а то ћеш сам осетити, поделиш свету...