Супружничко уважавање

У Светом Писму постоји израз, који се у довољно широком смислу односи на брак: „а жена да се боји свог мужа“ (Еф. 5:33). Овде, у речи „боји“, свако може да види одраз владајућег положаја мушкарца у друштву првог столећа. Али ипак, уважење према другом човеку, као личности, не представља закономерну супериорност тог човека, на кога се оно односи. Уважавање се пре свега изражава према Богу, а пошто су Бог и Његова творевина тесно повезани, онда се уважавање, такође, односи и на творевину. О сличном уважавању према другом животу је учио и Алберт Швајцер. Значи да је то дужно уважавање према онима, који су створени по лику Божијем. Уважавање мора бити онакво, какво муж показује према својој жени, ако је „воли као и себе самог“ (Еф. 5:33). Иако се уважавање према људима мора изражавати у свим односима, оно се посебно пројављује у браку, где се двоје спајају у једну целину, као што је речено у Светом Писму „и биће двоје једно тело“. Без узајамног уважавања, то јединство може да се испуни мржњом. Поновно оцењивање брачних веза – то је заправо поновно оцењивање узајамног уважавања супружника у средњем добу. Породични живот се разликује у сваком конкретном браку, али међусобно уважавање супружника је кључни аспект који се тиче њиховог породичног живота. Као прво: постојеће неслагање међу супружницима мора бити превазиђено, уколико је то неопходно. Уважавање – то је када супружници виде једно у другом личност, уникатност тог човека, с његовим чарима и особинама које га издвајају од неког другог човека, а не формално испуњавање породичних обавеза. Уважавање је основа радости, када је други човек поред тебе; уважавање – то је покретачка сила за супружнике, да би све радили заједно с радошћу. Као друго: уважавање према супружнику – то је наш труд да поправимо однос према оном, ко има директан утицај на наша осећања и бриге. Уколико постоје некакви проблеми у односима, и ви желите да поправите стање ствари, онда, у том случају, дијалог може бити одговарајуће средство за то. Као треће: Уважавање према другоме означава да ја прихватам његове недостатке у нашим односима, као нешто што је тако, али то не искључује критику из оправданих разлога. Уколико нас наш перфекционизам принуђује да се много озбиљније односимо према недостацима другог, онда губимо осећај радости, и у том случају постоји велика опасност да нас наша надменост учини грубим. И као последње, међусобно уважавање супружника значи, да ми чинимо врло важне кораке у средњем добу, као да сређујемо „старе плоче“ које су се накупиле током прошлих година, и које нам сметају да отворимо нову страницу у нашим односима. О. Балзак је рекао да: „брак мора стално да одолева звери, која га разара, а њено име је - навика“. Средње године – су време испитивања нових ствари у вашем браку, надвладавање отпора према променама, време када се „све верује, свему се нада“ (1Кор. 13:7). Све је у вашој моћи, уколико желите да ваш брак постане нова творевина. Брак – то је некакав „тандем“, чијем ће развоју доприносити заједничке одлуке и расуђивања у вашој породици. Слушајте пажљиво једни друге! Свакодневно незадовољство унутар породице је узрок тога, да супружници не чују једно друго. Заједничким разматрањем могућности ваше породице, можете донети такве одлуке, које нико од вас двоје не би могао да донесе сам. Уколико је одлука донесена заједнички, онда је вероватније да ћете заједно и да почнете њену реализацију. Ваше заједничко расуђивање је пут до тога, да се суштински зближите међусобно. Заједничко расуђивање је веома важан „ероген“ у супружничким осећањима. Брачни пар мора свом браку да посвећује сво своје време, снагу и свакојаке почетке, да би и даље подржавали јединство породице, па чак и када деца напусте родитељски дом. Захваљујући отвореном дијалогу о деликатним питањима, можда ћеш у себи осетити некакав „одбрамбени“ став. Уколико си ти као и већина нас, онда можеш очекивати да ће се и у теби појавити то „одбрамбено“ стање. Оно обично затвара та наша најосетљивија и непомирљива места. Али када смо тога свесни, онда у нашој вери можемо наћи извор, који ћемо супротставити том нашем „одбрамбеном“ ставу. О. Филотеј Фарос „Половина пута“, издање Армос Извор: manastir-lepavina.org

Јул 8, 2020 - 11:30

Јул 8, 2020 - 11:38

0 136

У Светом Писму постоји израз, који се у довољно широком смислу односи на брак: „а жена да се боји свог мужа“ (Еф. 5:33). Овде, у речи „боји“, свако може да види одраз владајућег положаја мушкарца у друштву првог столећа. Али ипак, уважење према другом човеку, као личности, не представља закономерну супериорност тог човека, на кога се оно односи. Уважавање се пре свега изражава према Богу, а пошто су Бог и Његова творевина тесно повезани, онда се уважавање, такође, односи и на творевину. О сличном уважавању према другом животу је учио и Алберт Швајцер. Значи да је то дужно уважавање према онима, који су створени по лику Божијем. Уважавање мора бити онакво, какво муж показује према својој жени, ако је „воли као и себе самог“ (Еф. 5:33). Иако се уважавање према људима мора изражавати у свим односима, оно се посебно пројављује у браку, где се двоје спајају у једну целину, као што је речено у Светом Писму „и биће двоје једно тело“. Без узајамног уважавања, то јединство може да се испуни мржњом. Поновно оцењивање брачних веза – то је заправо поновно оцењивање узајамног уважавања супружника у средњем добу. Породични живот се разликује у сваком конкретном браку, али међусобно уважавање супружника је кључни аспект који се тиче њиховог породичног живота. Као прво: постојеће неслагање међу супружницима мора бити превазиђено, уколико је то неопходно. Уважавање – то је када супружници виде једно у другом личност, уникатност тог човека, с његовим чарима и особинама које га издвајају од неког другог човека, а не формално испуњавање породичних обавеза. Уважавање је основа радости, када је други човек поред тебе; уважавање – то је покретачка сила за супружнике, да би све радили заједно с радошћу. Као друго: уважавање према супружнику – то је наш труд да поправимо однос према оном, ко има директан утицај на наша осећања и бриге. Уколико постоје некакви проблеми у односима, и ви желите да поправите стање ствари, онда, у том случају, дијалог може бити одговарајуће средство за то. Као треће: Уважавање према другоме означава да ја прихватам његове недостатке у нашим односима, као нешто што је тако, али то не искључује критику из оправданих разлога. Уколико нас наш перфекционизам принуђује да се много озбиљније односимо према недостацима другог, онда губимо осећај радости, и у том случају постоји велика опасност да нас наша надменост учини грубим. И као последње, међусобно уважавање супружника значи, да ми чинимо врло важне кораке у средњем добу, као да сређујемо „старе плоче“ које су се накупиле током прошлих година, и које нам сметају да отворимо нову страницу у нашим односима. О. Балзак је рекао да: „брак мора стално да одолева звери, која га разара, а њено име је - навика“. Средње године – су време испитивања нових ствари у вашем браку, надвладавање отпора према променама, време када се „све верује, свему се нада“ (1Кор. 13:7). Све је у вашој моћи, уколико желите да ваш брак постане нова творевина. Брак – то је некакав „тандем“, чијем ће развоју доприносити заједничке одлуке и расуђивања у вашој породици. Слушајте пажљиво једни друге! Свакодневно незадовољство унутар породице је узрок тога, да супружници не чују једно друго. Заједничким разматрањем могућности ваше породице, можете донети такве одлуке, које нико од вас двоје не би могао да донесе сам. Уколико је одлука донесена заједнички, онда је вероватније да ћете заједно и да почнете њену реализацију. Ваше заједничко расуђивање је пут до тога, да се суштински зближите међусобно. Заједничко расуђивање је веома важан „ероген“ у супружничким осећањима. Брачни пар мора свом браку да посвећује сво своје време, снагу и свакојаке почетке, да би и даље подржавали јединство породице, па чак и када деца напусте родитељски дом. Захваљујући отвореном дијалогу о деликатним питањима, можда ћеш у себи осетити некакав „одбрамбени“ став. Уколико си ти као и већина нас, онда можеш очекивати да ће се и у теби појавити то „одбрамбено“ стање. Оно обично затвара та наша најосетљивија и непомирљива места. Али када смо тога свесни, онда у нашој вери можемо наћи извор, који ћемо супротставити том нашем „одбрамбеном“ ставу.

О. Филотеј Фарос „Половина пута“,

издање "Армос"

Извор: manastir-lepavina.org

Прочитај више на Пријатељ Божји...