Свети мученик Зинон и Зина
Свети Зинон беше родом из Филаделфије Арабијске, која се у старини звала Емана. Зина беше његов слуга и сагореваше од жеље да пострада за веру Христову. При игемону Максимијану, који управљаше облашћу у време цара Максимијана, свети Зинон раздаде све своје имање сиромасима, а робове пусти на слободу. Чувши како игемон указује велику част идолима, он дође к њему заједно са својим слугом Зином, пошто је то сам Зина желео, јер није хтео да остави свога господара. Свети Зинон изађе пред игемона, и када виде да се овај стварно много стара око поштовања лажних богова и усрдно служи идолима, изобличи га. Игемон одмах нареди да светога бију каишима од воловске коже. За време тог мучења Зинон, пруживши руку, удари лактом у зид идолскога храма и разруши храм. Зато га најпре обесише и немилосрдно му тело стругаше, а ране му сирћетом и сољу заливаху, па му потом са четири клина заковаше ноге у кладу.На место где мучаху светога Зинона дође слуга његов Зина и мољаше свога господара да га не одбацује и не оставља. Дознавши за то, игемон нареди да и Зини забију ноге у кладу. А када оба света мученика бише изведени пред игемона на саслушање, и они одбише да се одрекну Христа, игемон их предаде на жестоко мучење. При томе светом Зинону усијаним гвозденим прућем пекоше прса и онај део где се налази срце. После тога свете обесише на дрво, за ноге им везаше тешко камење и огњем им жегоше мишице. Затим их бацише у огањ, у који незнабошци насуше уља, али свети мученици на чудесан начин остадоше неповређени, па чак и огњем неопаљени. Зато им, напослетку, мачем одсекоше главе, 304. године. Душе њихове увенчаше се венцима у царству Христовом, а телесни остаци бише сахрањени у цркви светог Ђорђа у месту званом Кипарисион, у Цариграду.
Свети Зинон беше родом из Филаделфије Арабијске, која се у старини звала Емана. Зина беше његов слуга и сагореваше од жеље да пострада за веру Христову. При игемону Максимијану, који управљаше облашћу у време цара Максимијана, свети Зинон раздаде све своје имање сиромасима, а робове пусти на слободу. Чувши како игемон указује велику част идолима, он дође к њему заједно са својим слугом Зином, пошто је то сам Зина желео, јер није хтео да остави свога господара. Свети Зинон изађе пред игемона, и када виде да се овај стварно много стара око поштовања лажних богова и усрдно служи идолима, изобличи га. Игемон одмах нареди да светога бију каишима од воловске коже. За време тог мучења Зинон, пруживши руку, удари лактом у зид идолскога храма и разруши храм. Зато га најпре обесише и немилосрдно му тело стругаше, а ране му сирћетом и сољу заливаху, па му потом са четири клина заковаше ноге у кладу.На место где мучаху светога Зинона дође слуга његов Зина и мољаше свога господара да га не одбацује и не оставља. Дознавши за то, игемон нареди да и Зини забију ноге у кладу. А када оба света мученика бише изведени пред игемона на саслушање, и они одбише да се одрекну Христа, игемон их предаде на жестоко мучење. При томе светом Зинону усијаним гвозденим прућем пекоше прса и онај део где се налази срце. После тога свете обесише на дрво, за ноге им везаше тешко камење и огњем им жегоше мишице. Затим их бацише у огањ, у који незнабошци насуше уља, али свети мученици на чудесан начин остадоше неповређени, па чак и огњем неопаљени. Зато им, напослетку, мачем одсекоше главе, 304. године. Душе њихове увенчаше се венцима у царству Христовом, а телесни остаци бише сахрањени у цркви светог Ђорђа у месту званом Кипарисион, у Цариграду.
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
