Владика Атанасије: Господ наш нас увек поучава речима Светог Јеванђеља ради нашег спасења!

Август 24, 2020 - 15:37

0 56

Једанаесте недеље по Духовима, 23. августа 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Божанску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су архимандрит Леонтије и ђакон Иван Савић.

Звучни запис беседе

Преосвећени Епископ Атанасије је у свом обраћању присутнима указао на важност Јеванђељских речи које се читају сваке Литургије у храмовима: – Господ нас је данас поучио својим речима које прочитасмо из Јеванђеља. Из онога што смо данас слушали видимо да је сва наша срећа у томе што Бог свој суд и своје уређивање света не предаје у људске руке него је сав суд задржао за себе и Он је уредник света, Он је уредник историје, Он све надгледа. А да је Господ то предао човеку, видесмо из данашњег Јеванђеља шта би се догађало. Данас смо читали о томе како је неки човек био дужан своме господару, Богу, десет хиљада златних таланата. И Господ је тражио од њега да положи рачуне а он је пао на колена и молио да га причека, вратиће. А Господар, Отац наш небески, толико милостив, не само да је причекао него му је сав дуг опростио. А тај коме је опроштено изашао је и срео некога који је њему нешто мало дуговао и захтевао да му тај дуг врати. Овај је исто молио као што је и он молио свога Господара. Међутим, овај није имао сажаљења него је почео чак давити свога дужника да му врати што је дужан.

– Ето, то је слика тога односа, те разлике између Бога и човека. Бог је милостив, али, да му се обратимо да ту милост укаже нама, и указаће. Молимо се Богу да и даље Свој суд не препушта човеку, да крајња реч увек буде Божија, да се Бог према нама по својој милости односи.

Владика је затим укратко подсетио на живот Светог архиђакона Лаврентија кога Црква на данашњи дан прославља: – Црква је мудро распоредила у календару светитеље. Тако их је распоредила да се њима освежавамо и духовно хранимо, да би смо кроз време могли наставити успешно свој живот нахрањени и умудрени, ојачани. Баш као и они који аутомобилима преваљују дуге путеве, знају да је потребно ојачати се на путу да би се ишло даље, потребна је с времена на време нека оаза ради одмора, да би се пут наставио.

– Тако су кроз време у календару распоређени светитељи, и тако је сва пажња данас усмерена на Светог Лаврентија, мученика из трећег века. У то време император Римски, господар васељене како је себе сматрао, Валеријан, наредио је да се конфискује сва хришћанска имовина. Сви храмови. Све што има да се одузме. Свакако, то нас подсећа на нешто из нашег времена. И не само то, него и да се сви хришћани приведу и ставе пред испит, или да се одрекну Христа или да буду погубљени након тешких мучења.

– Као што данас многи полажу разне испите тако је и Свети Лаврентије изведен на суд да полаже испит из своје вере, оданости Христу, љубави према Христу, према свему ономе што је у Јеванђељу. И он је јавно исповедио Христа и положио испит пред свима, пред Небом и пред земљом. То се догодило у трећем веку. Црква то памти, и небеска и земаљска, памти историја, памти вечност. Тим примером ми се ојачавамо.

– Размишљајући о свему овоме ми долазимо до закључка да хришћанин треба да буде спреман на два Крста. Први је то да будемо озлоглашени од људи овога света, да лоше говоре о нама. На то нас је и Господ наш подсетио: Кад су омрзнули Мене и вас ће омрзнути, ако су гонили Мене и вас ће гонити. То следује праве хришћане који живе у овом свету који у злу лежи. Дакле, први Крст је Крст срама. А други Крст долази пре овог, да би смо овај успешно носили. О њему говори апостол Павле: А који су Христови распеше тело са страстима и жељама. То је Крст добровољног себераспињања, распињања свега трулог и греховног у себи, свих греховних порива, потхвата, жеља, Крст самораспињања. Крст срама може да понесе само онај који пре тога носи крст самораспињања, распињући сваки свој грех, распињући своје страсти, а негујући у себи само оно што је од Бога, нагласио је Епископ Атанасије.

Извор: Епархија милешевска