Владика Јован: Литургија је највећи лек!
У суботу, 1. августа, када наша Црква молитвено прославља Преподобну Макрину, Светог Деспота Стефана и Преподобну Евгенију (Лазаревић), на радост свештенства и верника космајског намесништва, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован началствовао је Евхаристијским сабрањем у храму посвећеном Светом Деспоту Стефану, у селу Бабе. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, парох неменикућски протојереј Новак Илић, парох сопотски протонамесник Горан Лукић, ђакон Филип Јовановић и јерођакони Јован (Прокин) и Василије (Старовлах).
Благословом Његовог Пресвештенства беседу је произнео архијерејски намесник крагујевачки, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић рекавши да нас је данас сабрао велики јунак, Свети Деспот Стефан Високи, син Светога цара Лазара и царице Милице, да овде, на Светој Литургији, испред овога храма који је њему посвећен прославимо Господа који је прославио и његове свете родитеље и њега самога. Свети Деспот Стефан Лазаревић је управљао Српском државом у њеном најтежем периоду, после велике и страшне косовске битке па све до 1427. године и свог изненадног упокојења у Црквинама, недалеко од Младеновца.
У свести нашега народа и у памћењу наше Цркве, Свети Деспот Стефан Лазаревић остао је упамћен као један од наших највећих војсковођаи витезова, као један од највећих српких средњовековних књижевника и покровитеља најученијих људи тога доба који су долазили у Србију да се склоне од Османлија, а у Светом Деспоту су налазили и утеху и охрабрење и заштиту, као и подршку за свој рад. У једном тренутку када је наша земља била на “издисају”, захваљујући љубави, жртви и подвигу Светог Деспота Стефана, и тој оној јеванђелској љубави, љубави која по речи Христовој спремна да “живот свој положи за ближње”(Јн 15, 13), он је успео да војнички и политички, културно, духовно и економски препороди Српску државу и учини је у то време једним од највећих извозника сребра у Европи.
Овај Велики Светитељ такође је радио и на развоју и неговању уметности и архитектуре. Чувена “Моравска школа” која своја најлепша достигнућа остварује у задужбинама његових светих родитеља у Лазарици, Раваници, Љубостињи, такође доживљава и своје највеће остварење у последњем монументалном средњовековном градитељству у његовој задужбини манастиру Манасији.
Свети Деспот Стефан нам показује и да косовско опредељење подразумева ону најдубљу бригу за овај свет и човека који живи у њему. Али не бригу за уживањем у овоме свету или за обоготворавањем овога света, већ ону истинску, најдубљу бригу, за спасење света и свакога човека који у њему борави. Косовски завет и косовско опредељење утемељено је на Јеванђелским речима “Бог је тако заволео свет да је Сина свог Јединородног дао, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни” (Јн 3, 16). То косовско опредељење подразумева и наш одговор на ту Божију иницијативу, на ту Божију љубав, на тај Божији позив, и тај одговор ми дајемо онда када добра дела чинимо, када свој живот врлинама испуњавамо. Оно на чему су сви свети Лазаревићи, и на чему су сви свети преци наши темељили своју добродетељ, јесте темељ на коме и ми морамо утемељити наш живот, а тај темељ јесте Света Литургија на којој смо се сви данас сабрали. На таквом темељу је и Свети Деспот Стефан Лазаревић утемељио свој живот, своју жртву, свој подвиг, показујући нам да је “Земаљско за малена царство, а Небеско увек и довека”.
То наравно не значи да земаљско треба да презремо, већ да о земаљском треба да бринемо и да се старамо за његово спасење и да га уводимо у Царство небеско. Нека би дао Свети Деспот Стефан Лазаревић да по речи његовој сву своју наду у Бога положимо, да свој живот врлинама, првенстено добрим делима и љубављу испунимо, да нам, по речи апостола, добро никада не досади чинити, да штит вере узмемо, како би и нас Господ када дође у слави Својој, познао као децу своју и како би се и ми зарадовали у Царству Божијем са светим деспотом Стефаном, са светом монахињом Евгенијом и са свим светим прецима нашим, свагда сада и увек и векове векова. Амин”.
Након Свете Литургије и резања славског колача, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, заблагодарио је Господу који нас је све сабрао у овоме Светоме храму, и додао да се данас радује и Свети деспот Стефан што је овај храм који је васкрсао после више стотина година, храм који је био толико дуго у земљи, поново угледао небо, угледао људе, и што се у њему поново врши Света Литургија. Благодарећи Господу и Светом деспоту Стефану заблагодаримо и овде пристуним људима који су себе уткали у заједницу Цркве Христове и Цркве Божије у Шумадији, поручио је Епископ Јован.
На предлог Епархијског Управног Одбора Епархије шумадисјке у Крагујевцу, Преосвећени Епископ Јован одликовао је орденом Светих Новомученика крагујевачких Госпођу Јасмину Рајковић, начелницу ПУ Крагујевац, Господина Радивоја Дашића, заменика начелника ПУ Крагујевац, као и архијерејског намесника космајског, протојереја-ставрофора Љубишу Смиљковића у знак признања за велику љубав према својој Светој Цркви коју су указали Епархији шумадијској.
Извор: Епархија шумадијска
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
