Зона удобности

У разним ситуацијама људи се осећају различито: у једнима им је пријатно, у другима им је непријатно, а у трећима немају неко одређено осећање. Зоном удобности називамо онај део света, онај психолошки „простор” у којем се дата особа осећа као „код куће”, тако да је опуштена, смирена и ужива. То није празан простор, већ је попуњен оним садржајима у којима се особа добро осећа. Сачињавају је нека одређена места и простори, у њој се налазе неки одређени људи за које је особа емоционално везана и са којима има одређене односе, у њу спадају омиљене активности.

Свака зона удобности има своју границу према оном другом делу света у којем се особа не осећа тако удобно. Док је у својој зони удобности – зони комфора – особа се не осећа угрожено, тако да се не плаши, није напета, већ је смирена и може да ужива. Изван ње она функционише друкчије, процењује да је ту повећан ризик да ће бити угрожена, тако да се не осећа сигурно, њене емоције су повишене, а на моменте је забринута, плаши се, љути, увређена је и слично.

Сваки човек мора да научи да функционише и изван своје зоне удобности. При томе је важно да је ипак има, тако да може да јој се врати како би се опустио и одморио. Проблеми наступају онда када је ова зона „сужена”, тако да особа нема прилику за опуштање и одмор, или када је особа толико престрашена од функционисању у спољашњем свету да одбија да је напусти.

Често ову зону зовемо зона комфора, а реч комфор долази од латинског com – са, и fortis – снага, утврђење. Због тога можемо да је замислимо као неку врсту неког личног животног утврђења пред спољашњим светом пуним изазова и опасности.

Иако људи воле да бораве тамо где им је удобно, природа живота је таква да их присиљава да повремено излазе тог простора и да се навикавају на нове садржаје.

За децу је почетна зона удобности првенствено њихов однос са родитељима и другима који их воле, као и позната територија коју чине дом и његова непосредна околина. Задатак родитеља је да подстичу дететов развој, како би ширило своју зону удобности, тако да би се све боље осећало и у другим деловима света. Да би то дете могло, оно мора да научи да се понаша у разним новим ситуацијама, са различитим људима, мора да научи нове активности. Колика ће бити нечија зона удобности зависи и од способности и вештина те особе, те излагање новим ситуацијама доприноси да дете стекне самопоуздање и навикне се на нове садржаје.

Да би учили и развијали се, добро је да свако – одрасли или деца – повремено прихвати неки изазов и изађе из властите зоне. 

politika.rs