Православље је живот. Ако не живимо Православљем, једноставно нисмо Православни, без обзира што имамо формална Православна уверења.
Да бисмо преживели као православни Хришћани морамо бити мудри и у своју корист искористити све позитивно што у свету постоји.
Док се боримо против духа овог света, у могућности смо да искористимо оно најбоље што тај свет нуди, како бисмо отишли даље од те понуде. Све што је добро у овом свету, ако смо само довољно мудри да то увидимо, указује нам на Бога и на Православље, и управо то морамо да искористимо.
У било ком моменту велике кризе међуљудских односа – као што су моменти који нам тек предстоје - они који се буду уздали у спољашње духовно знање, законе, каноне и исправност, неће моћи да издрже притисак надолазећег доба. Јакима ће се показати они којима је православно образовање пружило осећај оног што је истински хришћанско; то ће бити они који Православље носе у срцу, Православље које може да дотакне срца ближњих.
Не уклапајмо се у навике овог света; ако тако будемо чинили онда ми нисмо озбиљни Хришћани у данашњем свету. Прави, Хришћанин данашњице није неко ко се осећа удобно у овом свету и осетиће, упркос свему, да га други сматрају "помало чудним".
Не бој се ако те свет сматра „луцкастим“ и настави да се вежбаш у хришћанској љубави и праштању које људи у свету никада не могу да схвате, али који имају срце коме је потребно и које жуди за љубављу и праштањем.
Серафим Роуз
facebook.com/serafim.petkovic