Јеромонах Григорије Светогорац: БЛАГОВЕСТИ

Почетак јеванђеља спасења јесте празник — сасвим исправно назван — Б л а г о в е с т и. Као што говори један отац Цркве, благовешћу коју је примила благодатна Богородица започеше сва добра која смо од Бога примили.

Пуноћа овог празника возглављује догађај који прослављамо: „Данас је почетак нашега спасења, и откривење превечног тајинства: Син Божији постаје Син Дjeве, и Гаврил благодат благовести. Стога и ми са њим Богородици ускликнимо: Радуј се, благодатна, Господ je c Toбoм!“

Јеванђелист Лука, описујући догађај благовести Богородици, пише: У шестом месецу трудноће Јелисаветине, арханђел Гаврил приступи Дјеви у Назарету, и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си Ти међу женама! Док је Пресвета размишљала шта би могао да значи овакав поздрав, арханђел јој рече: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. На питање Пресвете: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? — арханђел јој одговори: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. Тада Пресвета одговори арханђелу: Ево слушкиње Господње — нека ми буде по ријечи твојој!

Свети Јован Дамаскин пише да је након сагласности Пресвете дошао на њу Дух Свети, дајући јој снагу да прими Бога Логоса и да га роди. Након тога дође у њу Син Божији, као божанско семе, и начини тело своје са разумном душом и умом, не семеном него стварањем, уз садејство Духа Светога. У часу када је арханђел поздрављао Пресвету Богородицу, истовремено са гласом арханђела, оваплотио се Христос: „Са гласом Гаврила који говори: Радуј се! — оваплоти се Господ свију“

Једна химна празника Благовести тумачи најдубље значење девственог зачећа: Данас је благовест радости и прослава девствености. Доње, тј. човек, придружује се и сједињује са горњим, тј. са Богом. Нови Адам постаје. 
Тело људско, обожењем плоти коју је узео Христос, постаје храм Божији. Каква велика тајна! Начин унижења Божијег је несазнатљив, начин зачећа није могуће описати. Анђео се силно чуди што девствена утроба прима Сина Божијег. Дух Свети се шаље и Отац небески благоволи и саглашава се.

Последњи израз тропара, који је исти као и реч арханђела Пресветој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те, открива нам да је дело божанске икономије (домостроја) и спасења човека заједничко дело Свете Тројице. Јер, према светим оцима, Вишњим се назива Отац, док је сила Вишњега Син и Логос Божији. Тако, Отац је Тај који благоизволи да се Син оваплоти, Син и Логос Божији је Тај који се оваплоћује, а Дух Свети осењује Дјеву и савршава велику тајну оваплоћења.

Богоносни оци наглашавају да чим се Логос Божији сјединио са човечанском природом — обожио ју је. Као што говори једна празнична химна, Бог је постао човек да благодаћу учини човека богом.

Свакако, обожење човека претпоставља вршење заповести Божијих. Свети Максим говори да Син Божији, који се оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве, будући да је човекољубац, свагда хоће да се рађа међу онима који то желе. И свети Симеон Нови Богослов пише: „Срећан је онај који ће видети Исуса Христа, јер се у њему Христос уобличио, зато ће он видети и Мајку Христову и сам бивајући чедо Христово, као што је Христос и обећао када је рекао: „Мајка моја и браћа моја су они, који слушају и врше реч Божију“ У ком делу тела (нашег) се уобличава Христоc? Уобличава се у срцу нашем, али не телесно већ нетелесно као што и доликује Богу“
Блага вест Дјеви да ће зачети и да ће родити Сина и Логоса Божијег, и да ће тако уистину постати Богородица, јесте блага вест сваком верном хришћанину, да је, благодаћу Пресветога Духа, могуће постати истинита богорадица и истинити богоносац.

Нека бисмо се сви удостојили да у себи окусимо радост рођења Христовог.

manastirpodmaine.org