Радујте се, праведни у Господу; праведнима приличи похвала...

За Писмо је уобичајено оглашавање радости, које показује неко светло и веома радосно стање душе која је достојна да се радује. Радујте се, дакле, праведни у Господу, али не зато што су напредна ваша домаћинства, што имате добро телесно здравље, или што су ваша поља препуна свих плодова, него зато, што имате Господа Који је тако прекрасан, добар и премудар. За вас је довољно да се радујете у Господу. Изгледа да се онај, који са радошћу и весељем ликује због неког најжељенијег, радује и због себе самог. Псалам стога подстиче праведне да осете своје достојанство, јер су удостојени да буду слуге таквог Господара, да с неизрецивом радошћу и с поскакивањем ликују зато што Му служе, као да њихово срце поскакује од усхићености љубављу према Благоме. Ако се некада догодило да на твоје срце падне светлост и да створи целовит појам о Богу, да озари твоју душу тако, да заволиш Бога и да презреш свет и све што је пропадљиво, из тог магловитог и ограниченог примера разуми целокупно стање праведника, који су успели да се равномерно и непрестано радују Богу. Према домостроју Божијем, ти се ретко наслађујеш овом радошћу, како би те и ово мало наслађивање подсетило на оно, чега си се лишио. У праведнику, међутим, непрестано обитава ова божанствена и небеска радост, јер у њему несумњиво обитава Дух, а први плод Духа је љубав, радост и мир. Радујте се, дакле, праведни у Господу. Господ је за праведне сличан неком обитавалишту (месту), и они који ступе на њега нужно морају да ликују и да се веселе. И праведник, међутим, постаје обитавалиште Господње, у које се настањује Он Сам. Они пак који греше постају обитавалиште за ђавола, јер нису послушали онога што каже: Не дајите места ђаволу (Еф. 4; 27), нити Проповедника: Ако владајући дух дође на тебе, не напуштај место своје (Књ. проп. 10; 4 - према Септуагинти). Када, дакле, обитавамо у Самом Господу и када, колико нам је то могуће, созерцавамо Његова чуда, та созерцања испуњавају радошћу наше душе. Праведнима приличи похвала. Као што искривљеној нози не одговара права чизма, тако ни изопаченим срцима не приличи похвала Божија. Пошто демонима не приличи да говоре о Спаситељу, мислим да им се стога одузима власт да Га разглашавају (Мк. 3; 13. и Лк. 4;41). И Павле забрањује духу погађачком, како нечисти дух не би оглашавао о светоме (в. Дела ап. 16; 18). Томе је слично и следеће: А грешнику рече Бог: Зашто ти казујеш законе моје и узимаш завет Мој у уста своја (Пс. 49; 16)? Потрудимо се, дакле, да избегнемо свако искривљено и изопачено дело и да свој ум и расуђивање утврдимо као исправно правило. Тада ће нам, када и сами постанемо прави, бити допуштено да хвалимо Господа. Предводник греха назива се лукавом змијом, и мач Божији пада на дракона (левијатана), змију кривудаву (Иса. 21; 1), зато што змија, када се креће, прави мноштво скретања и одступања. Бразде које змија својим кретањем уобличује на земљи имају неправилно усмерење: у једном правцу крећу се њени предњи делови, средина се креће кривудаво док се реп, опет, креће у супротном смеру. Због тога они, који следе змију, показују да је њихов живот изопачен, неправилан и препун противуречности. Онај пак који корача за Господом Богом, твори стазе праве (Иса. 40; 31) и прави су трагови ногу његових (Приче Сол. 4; 26 према Септуагинти), јер је праведан (прав, грч. εύθής) Господ Бог наш (Пс. 91; 16), и правоту зна лице Његово (Пс. 10; 7). Ако се два правила положе једно на друго, њихова правота ће их узајамно сјединити; ако пак на оно што је право положиш криво дрво, видећеш да се криво не усаглашава са правим. Дакле, ако је похвала Божија права (εύθής) захтева се и право срце (ευθεία καρδία), да би му приличила и доликовала похвала. Ако нико не може рећи: Исус је Господ осим Духом Светим (1. Кор. 12; 3), како ћеш онда принети хвалу, ако у теби нема духа правог, обновљеног у утроби твојој (Пс. 50; 12)?

св. Василије Велики