Не износи из дома оно што је дато да се чува као тајна љубави. Не говори о браку ни када си на врхунцу радости, ни када си у тами искушења. Чувај, жено, као ризницу душу завета који си изговорила пред Богом – јер то није обичан завет, већ света тајна, печат вечности. Свети Јован Златоусти учи нас: "Када се двоје венчају, они више нису двоје него једно тело. И све што један претрпи, и други осећа. Зато немој делити оно што је Бог сјединио." А свети Серафим Саровски говори: "Где је тишина, тамо је мир. Где је мир, тамо Дух Свети обитава." Жено, немој отварати врата брака својим пријатељицама, својој мајци, сестри, нити било ком човеку, ма колико ти био близак. Када ти је тешко, узми бројаницу, не телефон. Када ти срце вапи, реци Господу, не човеку. Када падне ноћ, а ти у сузама, положи главу на јастук као на Христове груди и прошапћи: "Господе, Ти који си био на свадби у Кани, претвори поново воду у вино и ову горчину у љубав." А ти, мужу, немој тражити савет од другова који не носе крст, него од Оца небеског. Не износи слабост жене као трофеј, нити своју муку као терет пред туђим судом. Свети Пајсије Светогорац говори: "Ако човек чува жену своју као светињу, Бог ће му дати и снаге и мудрости."
Будите свети једно другом, јер брачни завет је огледало Божје љубави. Није срамота имати буре у браку – срамота је износити их пред свет, као да је љубав блато које се пере туђим сузама. Љубав је крст који се носи у тишини. Опраштање је подвиг који се не хвали. И само оно што је скривено, Бог узвисује.
Брак није представа за свет. Брак је олтар на коме се приноси срце. А када Господ гледа тај олтар, онда и благодат с небеса силази. И зато, кад те питају: "Како си?" ти се само благо осмехни и реци: "Хвала Богу – све је у Његовим рукама."
Ту је победа. Ту је сила. Ту је светиња.
Ту је Бог. И ту остајте – заједно. У тишини, у љубави, у завету.
одломак из књиге Да двоје једно буду