Како развити у себи упорност ако ње нема?

Знамо да је духовни живот важан, али често не знамо како да га живимо. Како изгледа духовни живот Светих људи? Шта је главна покретачка сила код њих? Зашто постоји толика разлика између њих и нас, шта то нама недостаје? Прочитајте расуђивање светог исповедника Василија Кинешемског.

„Духовни живот форсирати вештачки – значи упропастити. На пети спрати нећеш моћи да скочиш одједном: поломићеш се! Треба ићи степеницама, степеник по степеник, преко свих спратова, почевши са првим. Духовни живот, попут цвета, захтева пажњу и дуго време неге; потребни су упорност и непрекидан рад на себи.

Међутим, како развити у себи упорност ако ње нема?

Ако будемо изучавали животе светих подвижника, видећемо три услова од који је пре свега зависила непрекидност и упорност њихових духовних трудова.

Као прво, јединство циља. Целокупан њихов живот је био прожет једним циљем – стремљењем ка Богу и спасењем душе.

Као друго, потпуно одрицање од себе и предавање свог живота вољи Божијој.

Као треће, огромно трпљење које се рађа из претходна два услова.

Јединство циља представља резултат јединства центра живота. Када је човек потпуно проникнут љубављу према Богу, када је свака ситница његовог живота повезана са мишљу о Богу, када око себе он непрестано осећа присуство Бога, невидљивог, свудаприсутног, онда, природно, Бог представља центар свих његових стремљења и сваки поступак је одређен жељом да се угоди Богу и страхом да се не наруше Његове заповести. У савршеном, потпуно оствареном виду ово јединство центра и циља ми налазимо, наравно, у Господу Исусу Христу, том највишем идеалу моралног карактера. Цео Његов живот и делатност су проникнути мишљу о Богу Оцу и јединственим циљем – спасити човека који пропада…

Само када се у души човека формира јединствени центар и јединствени циљ, само тада усмерење његове делатности постаје постојано и само онда он може да достигне велике успехе. Ово је закон воље не само у области религиозног живота, већ и у свакој другој. Сва велика достигнућа људског ума и стваралаштва су била достигнута на овај начин.

Када су Њутна, најгенијалнијег астронома света свих времена и народа који је открио закон гравитације и који је објаснио систем равнотеже небеских тела, питали на који начин је дошао до овог открића, он је одговорио: ‘Непрекидно сам размишљао о томе!’…

Ако у области чисто световној, усредсређеност воље у једном центру даје такве резултате, у духовно-религиозној области су ови резултати јасно поражавајући јер слабој људској вољи овде помаже још свемогућа благодат Божија и при њеном дејству се човек савршено препорађа, обнавља, или како говори апостол Павле, постаје нова твар у Христу.

Сваки светитељ је прошао кроз овај процес унутрашње борбе са собом и победа је у сваком случају била достигнута упорношћу, устремљеношћу ка једном циљу – јединству са Богом“.

tvrdjavaistine.wordpress.com