Колико ми је само времена прошло у том одношењу и доношењу метле...
Био сам недавно на једном мјесту. Мислим да је то мјесто нешто најбоље што постоји на свијету. У сваком случају то је нешто највеличанственије што ми Срби имамо. Тамо живе свети људи и тамо је некако све свето.
Ријеч је о Хиландару.
Ишао сам да чујем ту тишину, да се мало укријепим, надахнем и да покушам доћи до неких одговора. Успио сам!
Да ме питате облик или боју или било шта материјално... не бих вам знао одговорити.
Но, о томе шта сам осјетио тамо могу да причам данима.
Ја нисам неко ко је осјетио благодат и духовност тог мјеста. Грешан сам!
Но, начин живота који сам доживио тамо, из корјена ме промјенио.
Највише ме занимао тај начин живота. Та безбрижност. Једноставност. Дуг и здрав начин живота. Радост. Љепота. Та опуштеност!
Како то? Шта је узрок томе?
Тамо нпр. имаш прилику да се молиш 7-8 сати дневно али ако се не молиш ни минут нема везе, твоја ствар... немаш притисак и обавезу. Нико ти ништа неће рећи.
А... сви се моле толико и још више. Ваљда зато што воле и уживају у свакој ријечи молитве...
Тамо нпр. има посла за наредних сто година а ради се само четири сата дневно. Онај ко ради слободан је од свега другог. Гледао сам те људе како за та четири сата ураде више него ми овамо за десет. Нико их не тјера. Лагано у љубави и радости.
Тамо нпр. има прелијепог вина и сви га пију... али једну чашу дневно. Храну производе, здрава је и прија организму. Једу умјерено.
Тамо нпр. свако има свој посао и свако ради свој посао и то је то. Нико не гледа другог.
Да се вратим на наслов:
У најљепшем амбијенту дог прелијепог дворишта, испод чудотворне лозе, видио сам...
замислите ужаса!!!
Видио сам уз зид прислоњену метлу и лопатицу. Мислим, не смета то никоме али види се.
Ужас!
То се мени никада не би могло десити.
Да народ долази у наш храм а метла стоји ту негдје и види се. Никада.
Када би је моја Бојана оставила напољу мислим да бисмо се добро посвађали!
Ма да је и она по том питању гора од мене.
Међутим, међутим... шта је ту ненормално?
Човјек је мео.
Морао је да прекине.
Метлу је оставио ту.
Отишао.
Кад се врати узеће ту метлу и наставиће. Најнормалније!
Онај ко му замјери на томе што је метлу оставио ту... и онај коме уопште то засмета, засигурно није нормалан!
Ух! Мотам по глави.
Колико сам само радио неважних ствари које су ми узимале и вријеме и енергију а појма немам због чега!
Колико сам форме испуно не обраћајући пажњу на суштину...
Колико сам радио неважне ствари које су ме превише умориле...
Колико ми је само времена прошло у том одношењу и доношењу метле... а да то уопште није било потребно!
о. Бојан Крстановић
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
