„Устани, ти који спаваш, и васкрсни из мртвих“ (Еф. 5, 14)
Још је била ноћ и уживао сам у заједници са својим Исусом.
Трећи час дана још није био почео.
Тада помислих:
„Све ћути, све почива у миру.“
Али одједном ми прође језа кроз тело.
Схватих да сам се преварио.
У тишини ми се учини да сам зачуо хиљаде и хиљаде гласова.
Поново помислих:
Колико ли је немирних душа, на постељама бола, у својим домовима или болницама, које баш сада, док сам ја мислио да се све умирило, не могу ни ока да склопе?
Ко се за њих брине?
Ко ће сутра отићи к њима и рећи им, језиком који болесници разумеју, да их неко воли и да нешто очекује од њих?
Колико ли родитеља у овом тренутку стрепе и бдију у кошмару, јер ће за само неколико сати гладна уста њихове деце бити отворена - да би и даље остала гладна?
Ко се за њих моли?
Колико ли милиона људи ове ноћи спава као мртви, а када сване, устаће поново као мртви, јер им још нико није рекао да је Неко, ради њих, узишао на Крст, да би они постали деца Васкрсења?
Ко ће им пренети ту радосну вест, коју можда не очекују, али им је толико потребна?
И, најзад, колико ли је младих људи који су сада, док ја ништа не чујем, изгубљени у ноћи и тетурају се по блиставо осветљеним салонима и раскошним дворанама?
Ко ће им показати да се оно за чим трагају не налази тамо?
Све изгледа као да ћути, а ипак све вапије.
Сада моје уши чују крике - уши моје душе. Одасвуд одјекују гласови тескобе, ишчекивања и трагања.
Чујем их.
Умало да их заборавим,
ја, тако убого срце!
Верујем да ме ови људи, чак и када изгледа као да ме терају од себе, заправо призивају.
А ја, посланик Оца мога, и док бдим - спавам.
Јер мени је речено:
„Устани, ти који спаваш, и васкрсни из мртвих“ (Еф. 5, 14).
старац Емилијан Симонопетритски
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
