“Мајчице моја“
Када пригрлиш икону, као да је жива, целивај је топло и са сузама: “Мајчице моја“, призиваш, “Пресвета моја Богородице, спаси ме, јер ћу пропасти ако ме напустиш! Господе Боже мој, помилуј ме ради Свенепорочне Твоје Мајке и свих Својих светитеља!”
Када, изговарајући то, осетиш велику љубав и пожелиш да непрестано целиваш икону, то је знак да ти она узвраћа целивање. Ја нисам у стању да само једном целивам икону Пресвете Богородице и да се затим удаљим. Када јој се приближим, она ме привлачи себи као магнет. И потребно ми је да будем сам, јер желим сатима да је целивам. Неки живи дах испуњава изнутра моју душу и испуњавам се благодаћу која ми не дозвољава да одем. Љубав, богочежња, распламсали огањ! Чим уђеш у цркву, он те престиже – када је икона чудотворна – и распростире тако миомирисан дах да сатима остајеш у усхићењу и не обитаваш у себи, него у миомирисном рају.
Једне вечери сам, целивајући њену икону, осетио умор. Спустио сам се на седиште и накратко заспао. Дошла је y телу – не као икона – и целивала ме. Био сам испуњен неизрецивом радошћу и мирисом. Овај небески Младенац миловао ме по читавом лицу, док сам целивао Његове пуначке ручице као да су живе. И немој мислити да је то био сан. Било је то осећање једног другог живота, какав нису ни упознали ни окусили они који то нису видели.
Свети Старац Јосиф Исихаста
facebook.com
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
