Христос и беда не иду заједно

Бавимо се Антихристом, заборављамо Христа.Заокупљени смо знамењима, заборавили смо покајање.Земља нас је прогутала, а небо је далеко од искуства нашег срца.Не можемо у рај кад се бавимо уништењем света, већ када живимо у радости и милости нашег Христа.Светлост, радост, нада, вера  чине хришћанина.Хришћанин је човек радости и светлости.Нема више таме, беде, ђавола, пакла.Наше срце Христа тражи, молитву као кисеоник.Душа тражи Духа Светога да би се радовала, да би знала да ће и ово проћи, да ће све бити добро, да ћемо победити зло, превазићи суд и суђење.Ништа нас не може уздрмати и осујетити или уплашити када Христос живи у нама.

Пост и молитву чинимо са радошћу, а не са страхом и под притиском.Требало би да се радујемо као дете што је дошло време поста, и да трчимо као заљубљени људи да се молимо, јер иначе не можемо да живимо.Сви да се обучемо у светлост и радост нашег Христа.Свети Порфирије је говорио: „ Постите колико можете, покајте се колико можете, стражите колико сте у могућности, али будите радосни.Имајте радости Христове...“

Упознајем људе који су годинама у цркви, али још нису омекшали.Они посте и моле се али су пуни кукњаве и беде, немају наду...живе у страху и кривици.То није дух нашег Христа, то није суштина наше вере.Онај труд који нема радости и љубави, који се не завршава са слава Ти и хвала, није благословен.

Зато сваки пут кад постиш и кад се молиш, испитај себе.Радујеш ли се? Волиш ли то што радиш?Одмара ли те, да ли је то страст твоје душе или је само посао који треба обавити.Рећи ћеш ми:“ Оче, не можемо бити срећни и гладни.“ Јасна ствар.У праву си, нико није увек ведар и нема се увек апетит за духовно.Такође, пролазимо кроз кризе, туге или упадамо у духовну апатију.То је све истина и нормално, али то су изузеци.Понекад, не увек.Није то стални став и стање нашег ума и душе.Волети и радовати се, а понекад пасти и шепати је потпуно природно и очекивано.Стално стање кукања и беде, туге и превирања не само да није нормално већ је апсолутно деструктивно и демонско.Христос и окрутност, Христос и беда не иду заједно!

o.Ливиос

plibyos.blogspot.com