Православни појмовник за почетнике - СТЕПЕНИ СВЕШТЕНСТВА

Ђакон је најнижи свештенички чин. Ђакони помажу свештеницима и Епископима приликом богослужења, али нису неопходни. Сам свештеник, без ђакона, може да служи Свету Литургију. Ђакон у монашком чину је јерођакон, а може имати одликовање архиђакона. Протођакон је одликовани жењени ђакон.

Свештеници (јереји) при рукоположењу добијају право да служе све Свете Тајне осим самог рукоположења. Одликовани јереји су протојереји. Свештеномонаси су јеромонаси, међу којима се одликују игумани, синђели, протосинђели и архимандрити.

Епископи приликом хиротоније добијају сву благодат свештеничке службе. Они рукопроизводе чтеце и ипођаконе и рукополажу ђаконе и свештенике. Освештавају храмове и антиминсе, варе миро са поглаваром Помесне Цркве. Управљају црквеним пословима у својим епархијама. Обавезно су у чину монаштва, а кандидате за Епископе бира Архијерејски Сабор, чији представници учествују у хиротонији новог Владике. Увођење Епископа у трон области којом управља назива се УСТОЛИЧЕЊЕ. Епископи су једнаки по благодати, али се по својим административним обавезама деле на викарне Епископе, епархијске Епископе, Архиепископе, Митрополите и Патријархе.

svetosavlje.org