Старац Јефрем Катунакијски: Радост Исусове молитве

Колико само мирјана (световних људи) произноси умну молитву. Колико мирјана су на изглед световни људи, али су у дубини, у суштини, они калуђери. Оно што је најпревасходније, јер има велику силу, велику важност, јесте да пре поноћи, барем пола часа, или око пола десет – десет увече, када свршиш све своје послове, седнеш и да изговараш Исусову молитву.
Ипак припази, у тај час или ће телефон да ти зазвони, или ће те притиснути поспаност, или ће те напасти неке богохулне помисли. У тај час не сме ништа од тога да те узнемирава. Искључи телефон. Сврши све своје послове и посвети се само Исусовој молитви.
Пола сата само, ништа више. Да седнеш и да изговараш ову молитвицу. Једну по једну реч. Са разумевањем:
„Господе, Исусе Христе, помилуј ме“.
„Господе, Исусе Христе, помилуј ме“.
Тако запросити, молећиво, плачљиво:
„Господе, Исусе Христе, помилуј ме“.
И након неког кратког временског периода, у зависности од твоје чистоте и ревности, познаћеш и пронаћи ћеш: прво што ћеш пронаћи је радост.
Радост ће ти на тај начин дати подстицај, вољу, помоћи да чешће изговараш молитву. А молитва ће донети више и веће радости.
Већа радост ће те мотивисати да чешће изговараш Исусову молитву. И тако, радост доноси Исусову молитву, а Исусова молитва радост. И достићи ћеш до те тачке када ћеш говорити:
​„Ја сам најсрећнији човек на свету“.

Епархија зворничко-тузланска