Ми, се често налазимо у неповољним околностима, међу оним људима који нас мало воле, не желе да разумеју, покушавају да нас некако искушају, губимо образ – нервирамо се, упадамо у противречност, клевету, бес. Понекад ти сусрети служе као повод за вишедневно болно подсећање, мељујући их у нашој савести: како да кажемо другачије, да се болније убодемо, да изговоримо неку достојну примедбу као одговор на увреду. И тако се човек мучи, не слутећи да разговара са демонима, који делују преко људи који живе у срцима хулних, нељубазних, склоних осуди, мржњи, клеветама, осетљивим срцима, љубоморним срцима, завидљивим срцима.
У међувремену, Спаситељ нас учи добром ћутању, стојећи пред лицем Његових непријатеља - Пилата и Ирода. Постоји чак и икона која се зове „Спаситељу, тихо добро“. А онај ко сазна од Спаситеља ову тајну – да не отвара уста своја када види немилосрдан поглед на себи или чује намерну клевету, него се изнутра моли за човека да га Господ избави од зле силе и да претрпи својствено хришћанину – таквима долази благодат Господња, неисказано га теши и радује, чак и ако нас цео свет клевеће, имена Господњег ради меша нас са прљавштином, одваја нас једне од других. О онима који умеју да у ћутању љубављу покрију грехе људи, Господ каже: „Радујте се и веселите се, јер је плата ваша велика на небесима“.
Протојереј Артемије Владимиров
facebook.com