У само неколико речи псалма налази се формула за људску срећу или пут до мудрости. Jер само мудар човек може бити истински срећан, будала – никада.

4. псалам се састоји од 9 редова. Сваки стих је толико богат и изражајан да је већина њих чинила основу за различита литургијска песмопевања и молитве.

4. псалам се чита на почетку Великог повечериjа. Поводом за ово били су стихови псалма, у којима аутор помиње мирно повлачење на спавање: Ја мирно лијежим и спавам; јер ти, Господе, сам дајеш ми те сам без страха.

Овај псалам се користи и као прокимна на вечерњи сваког понедељка. И његови редови (7-9) су укључени у молитву после вечере.

Сликовито поређење о отиску и појави на нама светлости Господњег Лика су ухваћена у молитви првог часа. И део 7. стиха уврштен је у празнична песмопевања посвећена Крсту Господњем – Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје.

Али да се вратимо на главну идеју 4. псалма:

Кад те зовем, чуј ме, Боже, правдо моја! У тјескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју. У тјескоби дај ми простор…

Ове речи садрже највишу мудрост, која је у супротности са световним концептом среће.

Често мислимо да нас боравак у ограниченим околностима – нека то буде спољашњи притисак или други скромни услови и ситуације – чини дубоко несрећним, али псалмиста нас уверава у супротно. У скученом простору отвара се простор. Односно, ограничене околности у које нас ставља Божији Промисао помажу нам да духовно растемо. Ми смо као стиснута опруга која се након отпуштања уздиже.

Благостање нас успављује, постајемо пасивни, лењи и равнодушни, али тешкоће и искушења нас воде ка духовном расту и зрелости. Господ рече: «Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду».  (Мф. 7,13).

Широки пут, по речима блаженог Јеронима Стридонског, јесу задовољства света које људи траже; а уски пут је онај који се отвара телесним, духовним и посним трудом. Многи иду широким путем, рекао је светитељ, али само ретки нађу уски пут. Ми не тражимо широки пут, и не треба га тражити: он нам је слободно отворен, а ово је пут изгубљених. Али не налазе сви уски пут. Дакле, широке капије воде уништењу, а уске - животу.

Синови човјечији, докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?

Овде пророк наставља своју мисао, али емотивније. Његов жалосни апел звучи: људи, уразумите се! У ствари, то је протест против лажи, непромишљености и глупости у животу. Псалмиста се обраћа синовима мужева да осуде и обрате Богу оне који Га још не познају и неће имати Месију, Сина Давидовог, Цара.

«Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?»

Узалуд је све, шта jе сујетно, привремено, празно. Човек целог живота јури за празним предметима које треба избегавати, али оно што га заиста испуњава, не пушта у свој живот. Задовољства живота су сујетна. Слава, богатство, моћ - све је таштина.  «Таштина над таштинама, све је таштина» (Проп. 1,2). «Као неко ко би видео да неко бежи од светлости и јури таму, рекао би: зашто радиш ову лудост?Исто тако Давид каже: Зашто волиш сујету и тражиш лаж?» (св. Jован Златоусти).

Знајте да Господ дивно чува светога својега; Господ чује кад га зовем.
Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите. Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.

Многи људи теже благостању.Али чињеница је да они желе да нађу благослове без Бога, Дародавца свих благослова.Безумници се труде да добију благослове живота у Христу, а да не долазе Христу.За разлику од њих, Давид јури директно ка Извору свих благослова на свету речима: Покажи нам светлост лица Твога, Господе!

А ево још једног бисера мудрости. Савет светог пророка Давида. Увече, пре спавања, када тишина испуни простор и нико не смета, савесно преиспитајте догађаје проживљеног дана. Где си био непристојан или погрешио; где си неког преварио или увредио; оклеветао или завидео. Криви себе искрено. А ово значи „и утолите“ — у мучењу и прекоревању себе. А онда се предај у руке Господње са пуним поверењем у Њега: У руке Твоје, Господе Исусе Христе, Боже мој, предајем дух свој: Ти ме благослови, Ти ме помилуј и живот вечни даруј ми. Амин.

Резултат провере своjих поступака биће покајање, које мора бити запечаћено приношењем Богу искрене жртве („жртве правде“) и полагањем наде у уређење живота на Њега, а не на своје снаге (Св. Јован Златоусти).

Многи говоре: Ко ће нам показати што је добро? Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје. А мени си дао у срце радост већу него што је они имају кад им роди пшеница и вино. Ја мирно лијежим и спавам; јер ти, Господе, сам дајеш ми те сам без страха.

Завршне речи псалма пуне су наде и светлости.Искрена вера у Бога је увек оправдана.Ко воли Бога увек ће бити прекривен љубављу Божијом, утешен Божијим милосрђем.

«Малобројни одани људи око Давида били су близу очаја када нису имали средстава за храну, и завапили су Богу: „Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје“ – и тада им је Господ помогао.У томе Давид види руку Божију над собом, зашто, поверивши се Његовој заштити, „мирно лежи и спава, иако су му непријатељи близу“ (Св. Јован Златоуст).

Све је могуће вернику. Верник ће бити заштићен и утешен. Све је за добро верника. Имајући поверење у Свемоћ и Сведоброту Божију, свети пророк Давид се смирује. Он сада каже: „мирно лежим и спавам“, јер сигурно зна да му Сам Господ дозвољава да живи у сигурности. Ето какву промену у души изазива молитва од само девет кратких редова.

Кад те зовем, чуј ме, Боже, правдо моја! У тјескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју. Синови човјечији, докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи? Знајте да Господ дивно чува светога својега; Господ чује кад га зовем. Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.  Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа. Многи говоре: Ко ће нам показати што је добро? Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје. А мени си дао у срце радост већу него што је они имају кад им роди пшеница и вино. Ја мирно лијежим и спавам; јер ти, Господе, сам дајеш ми те сам без страха.

МИТРОПОЛИТ АНТОНИЈЕ (ПАКАНИЧ)

pravlife.org