Нема гладних и голих...а људи су се покварили

Април 27, 2023 - 01:16

Април 26, 2023 - 23:49

0 85

Нема гладних и голих...а људи су се покварили

Покојнику хришћанске вере стављају му у руку разрешну молитву, крст и то је то, а он лежи. Банковна картица у рукама одсуствује, виљушка, кашика, тањир, пилећи бут, чаша, чаша с ножицом, флаша такође. Цртач нема оловку у рукама, лекар нема скалпел, зубни техничар нема бушилицу. Руке су испружене. А код беба, када се роде, руке су, напротив, стиснуте у песнице. Имају веома јаке функције флексије, а када се роде, песнице су им скупљене. А када умире, човек отвара руке, и шта је у рукама? Ништа. Дакле, Павле каже извесну баналност – НИШТА НИСИ ДОНЕО, НИШТА НЕЋЕШ ОДНЕТИ. Ми просто заборављамо на то...

Дакле, имајући одећу и храну, бићемо задовољни. ДА ЛИ СМО ЗАДОВОЉНИ ? Сигуран сам да од свих слушалаца апсолутно нема ниједног гладног који чами од глади и нема ништа у фрижидеру. Плус, сигуран сам да нема ниједног голог. Ниједан, сто посто. Ту су чарапе, доњи веш, панталоне, хаљине, ципеле. Жене имају ормаре пуне непотребних ствари, има гомиле свега - ове хаљине, џемпери, чега тамо све нема! Јакне, капути, бунде. Нико није гладан, нико није го и нико није задовољан...

Али Павле пише да ћемо, ако имамо храну и одећу, бити задовољни. Има ли хране? Има. Има ли одеће? Има. ЗАШТО ОНДА НИСМО ЗАДОВОЉНИ? Нема задовољних. Просјаци не узимају хлеб. — Дај ми хлеба! И изађеш из продавнице, купиш три багета. Даш један багет, узми мало хлеба. — Не, не дај хлеба, дај ми паре! Просјак не узима хлеба. Данашњи просјаци не узимају хлеб. То значи да нема гладних. ЉУДИ СУ СЕ ПОКВАРИЛИ..

Сви су обучени, и то добро обучени. Сећам се како смо се облачили 60-их и 70-их, какву смо сиротињску одећу носили, све је било једноставно. Можда је било добро, али не тако лепо. Сад изађи на улицу – сви су обучени, сви су лепи, весели.

У сваком кафићу има пуно људи, сви нешто једу, забављају се, ћаскају. Нико није ни гладан ни го, али нико није ни задовољан. Па, шта је то? Веома озбиљно питање. по свему судећи, хоћемо да гладујемо и да лутамо, а онда ће кромпир у униформи бити за срећу и батине од туђе ноге. Онда ћемо почети да се захваљујемо. Молим вас размислите о овоме, јер сви су сити и сви НИСУ задовољни, и не може тако дуго. Незадовољни ће на себе навући ТО ИМ ТРЕБА ДА СХВАТЕ ЦЕНУ ОНОГА ШТО ИМАЈУ. Ово је 6. глава апостола Павла, прва посланица Тимотеју, седми стих. Прочитајте, размислите, исправљајте се...

Протојереј Андреј Ткачов

facebook.com/jovanjamanastir