Како пролази човеков живот?

Читав начин савременог живота подсећа на план светских размера; како успавати и уништити човеков дух - унутрашње око устремљено ка вечности, како приковати човека за земљу, као заточеника за галију /.../
Како пролази човеков живот? 
Његов ум се бави непрекидним решавањем насушних проблема, 
он се чак не може упоредити ни с мравом радником – то је пре пион, који је доспео у цајтнот. 
Човек нема на шта да се ослони. 
Тло на којем стоји као да му стално измиче испод ногу. 
Ако се душевно стање човека може изразити једном речју, та реч ће бити «узбуна» - непрекидна узнемиреност, која нагриза и разједа силу душе, као киселина метал /.../
А овај свет је почео да личи на бујицу блата, које само што не запљусне, само што не преплави читаво човечанство. Ово блато покушава да продре у сваку кућу /.../
Религија је пре свега дело воље, нарочито данас. 
Зато хришћанин не сме да чини оно што жели његов противник, а противник, демон жели да га лиши унутрашњег живота, да га лиши богоопштења (јер, где се Бог среће с човеком: – у срцу), жели да одвоји ум од непрестане унутрашње молитве. 
У страсном стању човек може да живи спољашњим животом хришћанина, да чини добра дела, укључујући дела милосрђа, да пружа помоћ онима којима је она потребна, да држи проповеди, чак и да гради храмове, али без сурове борбе са страстима, без спремности да умре, само да га овај насилник - свет - не оскрнави - није могуће главно - мистика хришћанства као стицање благодати и унутрашње виђење Бога /.../
Тешко је спасити се у наше време, тешко је чути тихи глас духа у буци овог света /.../

aрхимандрит Рафаил Карелин