Духовно задиркивање - други део

Учитељ је једном причао својим ученицима о киту и рекао:

- Децо, кит је веома велики, али треба да знате да није опасан по људе, има мала уста и не једе људе.

Дете је подигло руку и рекло:

– Господине, читамо у Старом завету да је пророк Јона био у стомаку кита три дана. Одакле је дошао? Ако кит не једе људе.

Учитељ је рекао:

- Остави те ствари, то су јеврејске приче!

– Али, то пише у Старом завету!

Учитељ је задиркивао дете које је на крају рекло:

- Па, кад умрем, отићи ћу на Небо и питати пророка Јону - да ли је ушао у кита. И како је ушао.

Учитељ је рекао:

- А како знаш, брате, да је Јона отишао у рај? Можда је отишао у пакао!

- У том случају - рече дете - питаћете га ви!

***

Особа је отишла светом Петру и замолила га да уђе у рај. Апостол му рече:

- Да бисте ушли у Небо, морате показати дела!

- Каква дела?

– Шта сте добро учинили у животу?

- Па, дао сам једном милостињу.

Св. апостол Петар му рече:

– Морате сакупити 1000 поена да бисте ушли у рај. За то добијате 50 поена. Шта сте још радили?

- Једном сам посетио затворенике.

– То је још 50 поена.

Пошто више није шта да дода, рече апостолу:

– Колико год да тражим, не могу да нађем да стигнем до 1000 поена. Знам да грешим, нема шансе да достигнем 1000 поена да уђем у рај. Обраћам се Господу и кажем – Господе, немоћан сам, не могу ништа, урадио сам шта сам могао, ако хоћеш, спаси ме!

У том тренутку Св. Ап. Петар је рекао:

– 900 поена!

Тако је одмах достигао 1000 поена и ушао је у рај.

***

Једном је један кандидат за монаха отишао у манастир, ушао унутра и видео неке монахе који нису разговарали једни с другима, али су се разумевали покретима. Кренуо је даље, али нико није говорио. Стигао је до игумана који га упита:

— Шта хоћеш, дете моје?

– Хоћу да се замонашим!

- Видиш, овај манастир је веома строг. Ми овде не причамо, тек после 5 година кажемо три речи - до тада ни реч. Ако можеш, остани, ако не можеш, иди сада.

– Остаћу, покушаћу.

Трудио се да не говори и после 5 година игуман га је позвао и рекао:

– Како је?

Имао је право да каже три речи и рекао је:

– Веома тврд кревет!

- У реду, после пет година то значи да можеш да останеш.

Прошло је још пет година. Игуман га опет позва:

– Како си?

– Једе се веома лоше!

- Добро! Настави даље!

Прође још пет година, позове га игуман и упита :

– Шта радиш?

– Шта радим? Ћао! - рекао је.

А игуман му рече:

– Знао сам да ћеш отићи! 15 година овде само мрмљаш!