"Нови живот"- Протојереј Михаил Помазански

Мај 16, 2024 - 16:05
 0  40
"Нови живот"-  Протојереј Михаил Помазански

Црква пребива у окружењу греховног, непросвећеног света. Међутим, сама Она представља собом нову твар, која ствара нови живот. И сваки Њен члан се призива на примање и изградњи тог новог живота у себи. Томе мора де претходи прекид њега, будућег члана Цркве, са животом „света“.

Међутим када се говори о прекиду са „светом“, то не знаћи отићи из живота на земљи, из пребивања мешу осталим човечанством, често неверујућим и развраћеним.

„Јер“, пише Апостол Павле, „бисте морали изићи из света“ (1.Кор. 5:10). Али за ступање у Цркву, неопходно је изаћи из власти ђавола и постати у том грешном свету „дошљацима и гостима“ (1.Петр. 2:11) , поставити оштру границу између себе и „света“ и за то се отворено и директно одрећи сатане.

Јер немогуће је служити двојици господара. Мора се очистити у себи стари квасац, да би били ново тесто (1.Кор. 5:7). Зато из дубина хришћанске древности, моменат ступања у Цркву се прати посебним „одрицањем од ђавола“ за којим већ следује Крштење са омивањем греховне нечистоће. О томе подробно можемо читати у „Поукама оглашеним“ Светог кирила Јерусалимског.

Из тих поука видимо, да су заклињуће молитве, које означавају одагнање ђавола, које се налазе у садашњем Православном тебнику и само „одрицање од сатане“ човека, који је пришао Крштењу, веома блиски по садржају древнохришћанском чину.

После тога се открива улаз у благодатно Царство, рођење у нови живот „од воде и Духа“, о чему је Спаситељ учио у беседи са Никодимом (Јован 3:5-6). Како се после савршава узрастање у нови живот, знамо такође из речи Самога Спаситеља. „Тако је Цасртво Божије као човек кад баци семе у земљу; и спава и устаје ноћи и дању; и семе ниче и расте, да не зна он. Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас па онда испуни пшеницу у класу“ (Марко 4:26-28).

На тај начин, сав тај нови живот – ако је само примљен унутра, ако човек искрено жели да пребива у њему, ако са своје стране прилаже напоре да га сачува – дејствује у њему тајанственом силом Духа Светога, иако тај невидљиви процес они не морају ни осећати.

Тајанственим деловањем Духа Светога је проникнут живот Цркве... Зато свака црквена молитва, заједничка и појединачна, почиње молитвом Духу Светом:

„Царе Небесни, Утешитељу, Душе Истине, Који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и Даваоче Живота, дођи и усели се у нас...“

 Као киша и роса, која пада на земљу, оживљава и храни и узраста сваку биљку, тако делује и сила Духа Светога у Цркви.

У Апостолским Посланоицама, деловање Духа Светога се назива „Божанственом силом“ (2.Петр. 1:3), „Духом Христовим“; али више од свега описује речју благодат.

Они који су ступили у Цркву, ступили су у Царство благодати и призивају се „да приступе, слободно к престолу благодати, да приме милост и нађу благодат за време када им затреба помоћ“ (Јевр. 4:16).

 pravoslavni-odgovor.com

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!