Духовни елитизам уништава сваку промену

Можете слушати проповеди и говоре, читати верске књиге, посећивати манастире и старце, по цео дан разговарати о важности покајања, а да ништа не мењате. Године пролазе, а ви само остајете ментални обожавалац цркве .

Ваш живот сведочи све осим Христа. У својим речима и  менталној машти ви сте „исповедник“, али начин на који живите често је секуларнији чак и од оних који се буде у ноћним клубовима.

Можете живети у пустињи и у манастирима, а начин на који размишљате, осећате се и крећете, може бити потпуно секуларан.

Спољашње одевање нас не спасава.

Да би промене наступиле у нашим животима потребно  је следеће:

- Реално прихватање ваших егзистенцијалних граница. Ви нисте свемоћни. Потребна вам је Божија помоћ и интеракција са другима.

- Смирење и храброст да признате - “не знам, не знам све, хоћу да сазнам.” 

- Скидање од самодовољности. Свуците са себе своје врлине да би вас Христос обукао у Своју благодат.

- Искреност  према себи.

- Преузимање одговорности за свој живот.

- Ношење крста, као цене сваке промене која боли и кошта.

- Одлучност и истрајност. Мењају се само они који су доследни својој одлуци.

Из свега наведеног схватамо да је покајање дело синергије између Бога и човека. То се дешава када смо изнутра спремни и углавном у контексту нашег смирења, односно, реалног сагледавања нашег живота. Јер, Бог даје знаке, а ми мислимо да је то перје наших анђеоских крила које чупају.

 о. Пападопулос

plibyos.blogspot.com