О препирању

Препирање и дрскост заточени су под јармом порочности (ово значи да су препирање и дрскост дубоко укорењени у порочности, односно да они произилазе из лоших навика или духовне искварености. Јарам овде представља терет или оков који држи препирку и дрскост у власти порока, као да су они спутани њиме и не могу да се ослободе. Другим речима, препирање и дрскост нису просто случајни испади, већ последице дубљих духовних или моралних слабости. Они су део ланца негативног понашања, који води човека ка удаљавању од истине и добра), а човек који се упушта у препирку раван је бесомучном (ђавоиманом). Јер он жели да противречи истини и често је колебљив, пошто је обузет искушењем властољубља, као што је и у Закону записано да су на Мојсија устали Кореј, Датан и Авирон и Господ се разгневио на њих. Земља се под њима разјапила и прогутала их заједно са њиховим породицама (4. Мојс. 16:1–2). Стога, они који настоје да се домогну власти својом сопственом снагом, а без Бога, и који се противе власти која долази од Бога, подлежу тешким казнама. И Апостол такође пише о онима који се (дрско) противе: „Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, непоуздани у вери.“ (2. Тим. 3:8). Тако и у Делима апостолским стоји записано да се Елима врачар противио Павлу и Варнави, настојећи да одврати намесника од вере. И одмах је ослепео (Дела 13:8–11). И опет, када Апостол пише Тимотеју, каже: „Александар ковач многа ми зла учини. Нека му Господ плати по делима његовим. Њега се и ти чувај; јер се веома противио нашим речима.“ (2. Тим. 4:14–15). Тако је заслужио праведну казну за своје противљење. И Пророк Михеј, плачући због грубости народа, овако говори: „Језик њихов се узноси у устима њиховим. О, тешко мени, душо моја! Јер неста побожнога са земље.“ (Мих. 6:12; 7:2) А други каже: „Сваки зао подиже препирке; Господ ће послати немилосрдног анђела на њега“ (Приче 17:11). „Мудрост просветљује лице човеку, а бесрамни ће бити омражен својим изгледом“ (Проп. 8:1). „Зато нико ко говори неправду неће се сакрити, нити ће га мимоићи изобличујући Суд.“ (Прем. 1:8). „Ко је зао за себе, коме ће бити добар?“ (Сир. 14:5). Тако и Соломон каже: „Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.“ (Приче 13:10). Зато, бојмо се, браћо, Божанственог Писма и престанимо са дрскошћу и свађалаштвом, да не би и о нама било речено: „Лечили смо Вавилон, али се не исцели“ (Јер. 51:9). Послушајмо радије пророка Исаију, који говори: „Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете. (Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.)“ (Ис. 1:19). Стога, са смиреноумљем и тихошћу да се сачувамо од те опасности и следујући Божанственом Писму да се потчинимо својим претпостављенима који заустављају препирке. Јер велико је оружје за душу – подвизавати се по Богу, говорити много Богу (у молитвама), а људима што мање, и ноћу и дању гледати мислено на последњи дан, да не бисмо постали налик јудејским свештеницима који су се по навици стално противили Богу. Јер када су приступили Исусу, првосвештеници су рекли: „Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?“ (Мт. 21:23). А дуготрпељиви Господ, кротко одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним.“ (Мт. 21:24). (Тј. Исус, као дуготрпељиви Господ, не одговара одмах, већ им поставља питање које их доводи у дилему. Овај тренутак је пример мудрости, где Христос открива њихове намере и срце - да ли су заиста отворени за истину или само желе да се супротстављају.) Њему нека је слава у векове векова. Амин.

Преподобни Антиох Палестински

youtube.com