Световна знања не доносе духовну корист

Све зло долази од ума који се потпуно удаљио од Бога. Такви људи немају ни унутарњег мира, ни уравнотежености. Када људски ум размишља о Богу, онда људи и науку користе за унутрашњи рад на себи и ради добра света, јер је, у том случају, њихово расуђивање освећтано.
Наука доноси много добра, али и много смутње. Познајем људе који нису били световно баш нешто нарочито образовани, али су стекли много већу јасност ума од учених људи. Они који, по благодати Божијој, очисте свој ум од смутње коју је у њихову душу унела (обезбожена) наука имаће више радних инструмената на располагању. Ако се пак ти инструменти, то јест знања, не освећују, они могу да се користе само за световно, али не и за духовно делање.
Знања се брзо освећују, ако човек држи свој ум у Богу. Људи који дају првенство свом унутарњем образовању – образовању своје душе, користе и своје спољашње образовање за образовање унутарње, и брзо духовно напредују. А ако они, у погледу духовности, нису само теоретичари, већ и практичари, њихова помоћ свету биће заиста велика, зато што ће помагати људима да изађу из стања адских мука и уђу у стање рајског радовања. Такви Божији људи често имају мање диплома од учених људи, али је њихова помоћ свету много већа. Такав човек је духован по благодати Божијој, а не по непотребним папирима (световним дипломама). Интелектуалци имају јалово световно знање, јер су болесни од духовне болести посветовњачења и немају у себи Духа Светога.
Према томе, свако треба вредно да ради, пре свега, у руднику своје душе.

одломак из књиге Бројанице Старца Пајсија