Приче Соломонове (16. део)

16. Бог види човјечија дјела.

1. Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.
2. *Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове. [*ПрС 21, 2.]
3. *Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје. [*Пс 37, 5.]
4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5. Мрзак је Господу ко је год поносита срца, *и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ. [*ПрС 11, 21.]
6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.
7. Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8. *Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом. [*ПрС15, 16.]
9. Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10. Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.
11. *Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело. [*ПрС 11, 1.]
12. Гадно је царевима чинити неправду, *јер се правдом утврђује пријесто. [*ПрС 25, 2; 29, 14.]
13. Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.
14. *Гњев је царев гласник смртни, али мудар човјек ублажиће га. [*ПрС 20, 2.]
15. *У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем. [*ПрС 19, 12.]
16. *Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је љепше него сребро! [*ПрС 8, 11, 19.]
17. Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18. *Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст. [*ПрС 18, 12.]
19. Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.
20. Ко пази на ријеч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21. Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22. *Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је. [*ПрС 13, 14; 14, 27.]
23. Срце мудрога разумно управља устима његовијем, и додаје науку уснама његовијем.
24. Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима.
25. *Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти. [*ПрС 14, 12.]
26. Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27. Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28. *Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље. [*ПрС 6, 14.]
29. *Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар; [*ПрС 1, 10 и даље.]
30. Намигује очима кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31. *Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном. [*ПрС 20, 29.]
32. Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.
33. Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.