о. Андреј Лемешонок : „Бог није у већини – Бог је у истини“

Теоретски, сви смо ми веома религиозни људи, али, ако се  дотакнемо неких једноставних, елементарних ствари, видећемо да сва ова „побожност“ негде оде. Смирен, одмерен, миран тон одједном се смењује некаквим нервозним стањима.

Гледајући наше животе, морамо тражити основни узрок онога што нам се догађа. Морамо да видимо смисао Божијих поступака.

„Овај ме је изневерио, овај ме преварио и издао...” То није наша ствар. Наш посао је да схватимо зашто је то допуштено. Ако се овим не руководимо, већ стално тражимо кривце по страни, донећемо погрешне закључке и понављаћемо исте грешке изнова и изнова. Зато је човеку дат ум да расуђује, да тражи Бога и Његову свету вољу. А кад човек „иде са струјом“, не зна се куда ће га одвести. У томе је проблем. „Сви тако раде, па ћу и ја...“. Али Бог није у већини, Бог је у истини. „Бог није у сили, него у истини“, како је рекао свети ратник Александар Невски.

Све се понавља... И данас Господ хоће да нас ишчупа из ове мочваре. Зато почињемо да се разбољевамо, људи око нас почињу да пате, губимо све... И то је допуштено да се не би чврсто држали онога што ћемо, пре или касније, морати да напустимо - овај свет и његове вредности, и да почнемо да живимо и да нам Бог буде најважнији. За сада, ово није случај.

Не живимо тако да је Бог заиста у центру наших живота. Моје „ја“, моје удобности, моји планови – то је оно што нам је најважније. Али, понекад Бог све ово уништи, а онда почнемо да гунђамо.

Постоји директна веза са Богом, али се људи плаше да разговарају са Њим. Долазимо у храм као да идемо у болницу. Ово није наступ, није концерт, место где ћемо се мало одморити. У болници смо, сви смо болесни, без наде. А без Христа, без Његове љубави не можемо живети. Ми само јадно егзистирамо, обмањујући себе и друге да нам „сјајно иде“. Ништа није сјајно! Због тога је веома важно да дођемо себи, да се отрезнимо. И немојте да вас води овај привремени свет, који је љубав заменио својом психологијом, својим расуђивањем, у коме нема љубави, већ само рачунице.

Ако смо у Духу, сви наши породични проблеми ће бити решени. Зашто се свађате? Препустите се... Свако има своје слабости. Опростите... Али уместо тога, ви се расправљате: ко је у праву, ко није; ко је први, ко други; ко више воли, ко више зарађује. Људи су безумни... А само Православна Црква каже: сви смо једнаки, примамо исту Крв и Тело Христово, које нас чини бесмртним. Међутим, ми не желимо бесмртан живот. Желимо привремени живот који се завршава на гробљу. И мртви сахрањују своје мртве ( Мт. 8, 22).

Али, можда ће људи почети да се кају. Да ли ће разумети да, ако увреде ближњег, све ће се то вратити? Да ли ће се удаљити од својих проблема тако што ће их залити вином?

Деца и тинејџери су навикли да им се све даје. Ево хипермаркета - молим вас, све је ту! Они купују, а онда половину бацају. А у Африци људи умиру од глади.

Шта је сврха данашњег живота? Имамо прилику да се боримо са грехом, са ђаволом, са овим светом. То је наша молитва, наша побожност, наш живот, где не узимамо, већ дајемо, где служимо једни другима. Тада ће деца бити добро одгојена. „Види, тата воли маму. Викала је на њега, а он је замолио за опроштај.” Само треба бити људско биће. Морате мислити на оне око себе. И тада ће се хиљаде спасити око вас, јер ће мир Христов бити у вама. А ово је веома важно. Ово је школа живота.

Шта се дешава сада? Нема потребе за било каквим ратом – становништво се већ катастрофално смањује. Деца се убијају абортусом. Али мислим да још није вече, а победа ће ипак бити наша. Дефинитивно ! Бог не сме да изгуби. Бог је са нама! Разумите и покајте се!

obitel-minsk.ru