О лажној ревности

ЖЕСТОКОМ РАЗОБЛИЧАВАЊУ ТУЂИХ НЕДОСТАТАКА
(из књиге ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ДУХОВНОГ ЖИВОТА)

Онај ко има лажну ревност пати од тешке болести. 
О човече, који мислиш да показујеш ревност против туђих недостатака, знај да си се одрекао здравља сопствене душе. 
Ако пак желиш да лечиш немоћне, знај да је болесницима потребније да их обилазе него да их жестоко разобличују. Тако другима нећеш помоћи, а сам ћеш себе подвргнути тешкој и мучној болести. 
Ова ревност код људи не сматра се за једно од обележја премудрости, него се убраја у болести душе, као показатељ недостатка духовног разума, као показатељ крајњег незнања. 
Почетак премудрости Божије су – смиреност и кротост, својствени великој и јакој души, и озбиљном начину размишљања, који носе људске слабости. Дужни смо пак ми јаки каже Свето Писмо слабости слабих носити, и не себи угађати (Рим. 15,1), и: ако и упадне човек у какво сагрешењг, исправљајте таквога духом кротости (Гал. 6,1). Мир и трпљење апостол убраја међу плодове Духа Светога.“

преподобни Исак Сирин